Turistička plovidba – dve reke i pogled na grad

Na pristaništu ispod Kalemegdana čekao je brod neobičnog oblika. Svake letnje večeri on, u vreme zalaska sunca, počinje plovidbu. Par sa Kipra, porodica sa decom iz Turske, grupe prijatelja iz Izraela i Španije – svi su strpljivo stajali u redu da se ukrcaju na zeleno-žuto plovilo sa prozorima za panoramsko razgledanje.

Sa dolaskom svakog novog putnika čulo se sve više jezika iz svih krajeva sveta. Jedan po jedan, zauzimali su mesta u kabini sa stolovima i stolicama, na pramcu, krmi ili kormilarnici. Porodica turista je nekoliko minuta posmatrala brod sa doka, pomalo nesigurna da li da se ukrca. Pružena ruka radnika na pristaništu pomogla im je da donesu odluku i zaplove gradskim rekama.

Motori su zagrmeli, a vodič ture Milan uzeo je mikrofon i objavio polazak.

Pogled se otvorio ka ušću Save u Dunav. Boje na nebu su se mešale, a goste su zabavljali zvuci koji su dopirali iz violine Vere Stefanović, članice Beogradske filharmonije. Putnici su istraživali obalu i čamce koji su prolazili pored, a vodič je govorio o drugoj najdužoj reci u Evropi.

– Moja prva poseta Beogradu bila je pre deset godina. Čula sam da su ljudi ovde jako gostoljubivi i to me je privuklo. Drago mi je što ću ovog puta imati više vremena za obilaske i degustiranje vaše hrane koja mi se najviše dopada – rekla nam je Arguro sa Kipra koja je ovog puta u našu prestonicu dovela celu porodicu.

Dok je „kornjača” klizila ka Velikom ratnom ostrvu, neki su fotografisali, a neki samo uživali u sutonu. Rusi su pozirali na krmi, a Španci sa pogledom na zelenu oazu usred plavetnila glasno ponavljali reči oduševljenja: „Muj bjen!”

Veslači u kanuima su u stopu pratili brod, kao saputnici ove večernje avanture.

Zoran Gvozdenović, kapetan broda, okrenuo je plovilo polukružno u blizini ostrva. Ruta obično ide okolo, ali se prilagođava sezoni na zemunskoj plaži Lido.

– Upravljanje „kornjačom” se ne razlikuje mnogo od vožnje drugih brodova – priča nam Gvozdenović i pokazuje ka kormilu i komandnoj tabli. Ističe da je ovo jedina „kornjača” u prestonici, pravi brod za razgledanje, što se vidi po širokim prozorima.

– U vreme bivše Jugoslavije kupljena su dva ovakva plovila za potrebe Plitvičkih jezera. Jedno je ovde kod nas, a za drugo sam čuo da je u Hrvatskoj, ali to se ispostavilo kao netačno. Uglavnom, izgledom podseća na kornjaču, ima dva motora, bezbednije je za turiste i nije mnogo brzo – dodaje kapetan.

Putnici na brodu većinom su stranci – ima Kineza, Turaka i Rusa i oni čine oko 80 odsto gostiju. U sezoni praznika česti su i posetioci iz Slovenije koji obično dolaze u velikim grupama.

– Kada padne noć, vide se samo navigacijska svetla, turisti se oduševe prizorom, svetlima prestonice i slikom grada sa reke – priča kapetan dok kroz stakla „rej-banki” osmatra tok Dunava i kretanje broda.

– Možete videti Beogradsku tvrđavu, Kalemegdan i spomenik „Pobedniku”, rad čuvenog vajara Ivana Meštrovića – objašnjavao je vodič Milan gostima na engleskom jeziku i dodao da je spomenik postavljen povodom desetogodišnjice proboja Solunskog fronta i da se na ovom mestu nalazi od 1928. godine.

– Obišao sam 45 zemalja u poslednje dve godine. Mislim da je noćni život ovde odličan, sličan našem u Madridu. Svi ostanu do jutra na zabavi. Obišao sam i Hipodrom i Knez Mihailovu, a planiramo da odemo na večeru i uživamo u zabavi u Skadarliji – ističe gost iz Španije.

„Kornjača” se lagano vratila na Savu, ispod prestoničkih mostova – Brankovog, „Gazele”, Mosta na Adi...

Izraelci su polemisali o arhitekturi i komentarisali građevine. Deca su trčala po kabini ili mirno posmatrala okolinu kroz prozore kormilarnice. U blizini Mosta na Adi, dok je već padao mrak, na stenama su alasi pakovali pribor za pecanje. Turisti iz Turske, posebno zainteresovani za ribolov, raspitivali su se okolo.

– Dunav je najlepše mesto koje smo posetili otkad smo došli – navodi jedan od njih.

„Kruz Belgrejd” obilasci priređuju se od 1997. godine i njihov cilj je da se turistima prikaže naš grad iz nešto drugačije perspektive – sa dve reke.

Voda kao da je postala mirnija, a temperatura prijatnija. „Kornjača” je plovila pored Beograda na vodi, Beton hale, pa sve do početne tačke obilaska kod Kalemegdana gde se svakog dana u 18.30 časova okuplja grupa zainteresovanih za ovaj izlet. Ulaznica za brod košta 2.950 dinara.

Kako se vožnja privodila kraju, svi su delili utiske, a moglo se čuti i da se svakom svidelo ponešto – nove ili stare građevine, reke ili barem povetarac koji ih je rashlađivao na brodu. Ovde se toplota nije osećala kao na kopnu, noć je pala i „kornjača” je stigla u pristanište.