Gejming konzole su skuplje nego ikada pre

Danas su gejming konzole skuplje nego pre na primer desetak godina, a ako bi se analizirali istorijski trendovi rasta cena, došlo bi se do zaključka da se za nove uređaje izdvaja na stotine dolara više. Novinari portala Ars Tehnika su analizirali podatke o cenama iz prethodnih nekoliko decenija i došli su do zanimljivih zaključaka.

Taj „trend skupoće“ je već poznat. Oni koji u temu nisu upućeni se i dalje pitaju zašto su konzole tako skupe? Nintendo, Soni i Majkrosoft poslednjih nekoliko godina nisu uspeli da cene svojih konzola svedu na normalniju meru. Zapravo se dešava suprotno – u poslednjih šest meseci cene u velikoprodaji rastu.

Dobar deo stručnjaka se slaže da podaci odstupaju od očekivanja, čak i kada se u obzir uzme inflacija. To znači da je proizvod skuplji nego što bi trebalo da bude. Da je sve kao što se očekuje, za neke od najpopularnijih konzola bi se danas plaćalo oko 200 dolara.

Novinari su analizirali stare izveštaje, kataloge, najave, reklame, a otišli su se sve do vremena kad je lansiran Atari 2600  1977. godine. Podaci su kod nekih konzola haotični, najviše kod onih koje su beležile velike popuste pre nego što su zauvek nestale iz prodavnica.

Neke klasične konzole doživele su nagle padove cena već nakon samo jedne godine na tržištu. Druge su zadržavale početnu cenu godinu ili čak tri, dopuštajući inflaciji da polako nagriza vrednost, pre nego što bi cena pala, kao način da da se stimuliše prodaja zastarelog hardvera. Posle pet godina su se u proseku prodavale za oko 43 odsto od početne cene, a posle osam za oko 33 odsto. To se danas ne dešava.

Novije konzole, pošto provedu tri godine na tržištu, u proseku koštaju 85 odsto od prvobitne cene, a posle pet godina cena skače na čak 92 odsto od početne. Tako je zbog nominalnih povećanja cena koja mnoge konzole zabeleže u četvrtoj ili petoj godini od izlaska na tržište. Osmogodišnji Nintendo Svič se tako trenutno prodaje za oko 86 odsto od prve cene.

Mnogo je faktora zbog kojih je sve ovo moguće, a Ars Tehnika piše da je osnovno to da cene ne padaju zato što tržište ne prisiljava proizvođače da ih snize. Sve dok su glavni igrači zadovoljni prodajom po trenutnim cenama, i sve dok ljubitelji video igara ne pitaju koliko košta,  cene će ostati iste.