Od igle i konca do Uneska

Novi Sad – Pored čuvene Zuzane Halupove iz Kovačice, koja je među prvima proslavila naivno slikarstvo Slovaka u Srbiji, tim umetničkim pravcem je išla – i nastavlja – plejada žena slikarki. Teme kovačičkog naivnog slikarstva su i kod savremenica poznate: seoski život, rad u polju, zima, deca i dečje igre, a svako od tih platna, oslikani tanjir ili komad nameštaja – nosi lični pristup.

Iz mlađe generacije ovih slikarki, Stefani Husarova oprobala se i u digitalnom slikarstvu, a na stvaralaštvo Magdalene Toman uticale su fantastična literatura i gotik muzika, pa tako u njenim žitnim poljima, jarke žute boje, srećemo devojku obučenu u dugu crnu haljinu, kako je primetila istoričarka umetnosti Elenka Đuriš.

Savremene slikarke kovačičke naive su i svestrane umetnice, poput Ane Lukačove, koja pored slikarstva piše pesme, oslikava razne predmete, a svoja umetnička znanja primenjuje i sa pozicije majstora tetoviranja. Toj generaciji pripada, pored mnogih, i Vjeroslava Svetlik, koja se oprobala i kao ilustratorka knjiga za decu.

Njihova umetnička dela samo su deo izložbe u Novom Sadu, u čijem je fokusu žensko stvaralaštvo fenomena kovačičke naive. Izložba je svečano otvorena 3. septembra u Muzeju Vojvodine u saradnji sa Galerijom i Fondacijom „Babka” iz Kovačice. Predstavlja se 31 slikarka, počev od prve – Halupove, a nosi naziv: „Ženski slikarski rukopis kovačičkog naivnog slikarstva – od igle i konca do Uneska”.  

Izložba je inspirisana upisom kovačičkog naivnog slikarstva na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva u decembru 2024. Njenom nazivu je doprinela i anegdota o tome kako su Halupovoj u početku rekli: „Za ženu su igla i konac.”

– Pokazalo se da je dobro što su žene znale sa iglom i koncem, jer su sa svoje nošnje elemente prenele na platno i dobili smo ono što je autentično za ovo slikarstvo – kazao je osnivač Galerije i Fondacije „Babka” Pavel Babka, ispričavši anegdotu.

On je najavio da će do kraja ove godine u Srbiji biti održana još jedna izložba, dok je plan za iduću – izlaganje u Parizu.

Prva godina od upisa na Uneskovu listu započeta je simbolično u februaru proslavom 100 godina od rođenja Halupove, jedne od prvih žena koje su počele da se javno bave naivnim slikarstvom.

– Kada govorimo o ženskom stvaralaštvu, upravo je ona otvorila vrata i svojim radom promovisala kovačičku naivu širom sveta – kazala je istoričarka umetnosti Elenka Đuriš.

Po njenim rečima, na delima ovih slikarki primećujemo posvećenost detaljima, na nošnjama i u opisima enterijera i eksterijera. To su prikazi svakodnevnog života žena na selu, slovačke tradicije, običaja i navika. Žene češće, kako navodi, slikaju decu, dečje igre, nestašluke, a primetni su i didaktički elementi vaspitavanja dece.

– Ove slike nisu samo lepe i dekorativne već su mnoge od njih i rezultat traženja utehe, skloništa od svakodnevnih problema, od bolesti ili pak želja da svet bude bolje i lepše mesto – kaže.

Iako su se kao prvi predstavnici tog pravca pojavili muškarci, podsetila je direktorka Muzeja Vojvodine Čarna Milinković, uloga žena u nastanku i razvoju kovačičkog naivnog slikarstva je od ključnog, ali možda nedovoljno naglašenog značaja. S druge strane, slikarstvo je u velikoj meri, dodaje, obeležilo živote ovih žena.

– Značaj organizovanja ovakve izložbe i programa je višestruk. Upravo ostvarujemo ono što zaštita i govori, zaštita kakva je konvencijom Uneska i predviđena kroz saradnju institucija i nosilaca na merama očuvanja i okrenutošću prema budućnosti i prenošenju znanja i veština u narodnim tradicijama – navela je direktorka.

Otvarajući izložbu, ambasador Slovačke u Beogradu Mihal Pavuk kazao je da su veoma ponosni na Slovake u Vojvodini koji su svojom istrajnošću i ličnim oduševljenjem razonodu za prekraćivanje dugih zimskih večeri podigli na nivo kulturnog fenomena od planetarnog značaja. Mnoge žene dale su utemeljenju i razvoju ove umetnosti, kaže, veliki doprinos i izborile se za poziciju ravnopravnih partnera, a vođene raskošnim talentom ulepšavaju životni prostor i unose vedre boje u već poznate nijanse naše svakodnevice.