Од игле и конца до Унеска

Нови Сад – Поред чувене Зузане Халупове из Ковачице, која је међу првима прославила наивно сликарство Словака у Србији, тим уметничким правцем је ишла – и наставља – плејада жена сликарки. Теме ковачичког наивног сликарства су и код савременица познате: сеоски живот, рад у пољу, зима, деца и дечје игре, а свако од тих платна, осликани тањир или комад намештаја – носи лични приступ.

Из млађе генерације ових сликарки, Стефани Хусарова опробала се и у дигиталном сликарству, а на стваралаштво Магдалене Томан утицале су фантастична литература и готик музика, па тако у њеним житним пољима, јарке жуте боје, срећемо девојку обучену у дугу црну хаљину, како је приметила историчарка уметности Еленка Ђуриш.

Савремене сликарке ковачичке наиве су и свестране уметнице, попут Ане Лукачове, која поред сликарства пише песме, осликава разне предмете, а своја уметничка знања примењује и са позиције мајстора тетовирања. Тој генерацији припада, поред многих, и Вјерослава Светлик, која се опробала и као илустраторка књига за децу.

Њихова уметничка дела само су део изложбе у Новом Саду, у чијем је фокусу женско стваралаштво феномена ковачичке наиве. Изложба је свечано отворена 3. септембра у Музеју Војводине у сарадњи са Галеријом и Фондацијом „Бабка” из Ковачице. Представља се 31 сликарка, почев од прве – Халупове, а носи назив: „Женски сликарски рукопис ковачичког наивног сликарства – од игле и конца до Унеска”.  

Изложба је инспирисана уписом ковачичког наивног сликарства на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у децембру 2024. Њеном називу је допринела и анегдота о томе како су Халуповој у почетку рекли: „За жену су игла и конац.”

– Показало се да је добро што су жене знале са иглом и концем, јер су са своје ношње елементе пренеле на платно и добили смо оно што је аутентично за ово сликарство – казао је оснивач Галерије и Фондације „Бабка” Павел Бабка, испричавши анегдоту.

Он је најавио да ће до краја ове године у Србији бити одржана још једна изложба, док је план за идућу – излагање у Паризу.

Прва година од уписа на Унескову листу започета је симболично у фебруару прославом 100 година од рођења Халупове, једне од првих жена које су почеле да се јавно баве наивним сликарством.

– Када говоримо о женском стваралаштву, управо је она отворила врата и својим радом промовисала ковачичку наиву широм света – казала је историчарка уметности Еленка Ђуриш.

По њеним речима, на делима ових сликарки примећујемо посвећеност детаљима, на ношњама и у описима ентеријера и екстеријера. То су прикази свакодневног живота жена на селу, словачке традиције, обичаја и навика. Жене чешће, како наводи, сликају децу, дечје игре, несташлуке, а приметни су и дидактички елементи васпитавања деце.

– Ове слике нису само лепе и декоративне већ су многе од њих и резултат тражења утехе, склоништа од свакодневних проблема, од болести или пак жеља да свет буде боље и лепше место – каже.

Иако су се као први представници тог правца појавили мушкарци, подсетила је директорка Музеја Војводине Чарна Милинковић, улога жена у настанку и развоју ковачичког наивног сликарства је од кључног, али можда недовољно наглашеног значаја. С друге стране, сликарство је у великој мери, додаје, обележило животе ових жена.

– Значај организовања овакве изложбе и програма је вишеструк. Управо остварујемо оно што заштита и говори, заштита каква је конвенцијом Унеска и предвиђена кроз сарадњу институција и носилаца на мерама очувања и окренутошћу према будућности и преношењу знања и вештина у народним традицијама – навела је директорка.

Отварајући изложбу, амбасадор Словачке у Београду Михал Павук казао је да су веома поносни на Словаке у Војводини који су својом истрајношћу и личним одушевљењем разоноду за прекраћивање дугих зимских вечери подигли на ниво културног феномена од планетарног значаја. Многе жене дале су утемељењу и развоју ове уметности, каже, велики допринос и избориле се за позицију равноправних партнера, а вођене раскошним талентом улепшавају животни простор и уносе ведре боје у већ познате нијансе наше свакодневице.