Петак, 10.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЖЕНСКИ РУКОПИС КОВАЧИЧКЕ НАИВЕ

Од игле и конца до Унеска

Изложба у Новом Саду је инспирисана уписом ковачичког наивног сликарства на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства, у децембру 2024
Од игле и конца до Унеска
Слика Вјерославе Светлкик (Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – Поред чувене Зузане Халупове из Ковачице, која је међу првима прославила наивно сликарство Словака у Србији, тим уметничким правцем је ишла – и наставља – плејада жена сликарки. Теме ковачичког наивног сликарства су и код савременица познате: сеоски живот, рад у пољу, зима, деца и дечје игре, а свако од тих платна, осликани тањир или комад намештаја – носи лични приступ.

Из млађе генерације ових сликарки, Стефани Хусарова опробала се и у дигиталном сликарству, а на стваралаштво Магдалене Томан утицале су фантастична литература и готик музика, па тако у њеним житним пољима, јарке жуте боје, срећемо девојку обучену у дугу црну хаљину, како је приметила историчарка уметности Еленка Ђуриш.

Савремене сликарке ковачичке наиве су и свестране уметнице, попут Ане Лукачове, која поред сликарства пише песме, осликава разне предмете, а своја уметничка знања примењује и са позиције мајстора тетовирања. Тој генерацији припада, поред многих, и Вјерослава Светлик, која се опробала и као илустраторка књига за децу.

Њихова уметничка дела само су део изложбе у Новом Саду, у чијем је фокусу женско стваралаштво феномена ковачичке наиве. Изложба је свечано отворена 3. септембра у Музеју Војводине у сарадњи са Галеријом и Фондацијом „Бабка” из Ковачице. Представља се 31 сликарка, почев од прве – Халупове, а носи назив: „Женски сликарски рукопис ковачичког наивног сликарства – од игле и конца до Унеска”.  

Изложба је инспирисана уписом ковачичког наивног сликарства на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства у децембру 2024. Њеном називу је допринела и анегдота о томе како су Халуповој у почетку рекли: „За жену су игла и конац.”

– Показало се да је добро што су жене знале са иглом и концем, јер су са своје ношње елементе пренеле на платно и добили смо оно што је аутентично за ово сликарство – казао је оснивач Галерије и Фондације „Бабка” Павел Бабка, испричавши анегдоту.

Он је најавио да ће до краја ове године у Србији бити одржана још једна изложба, док је план за идућу – излагање у Паризу.

Прва година од уписа на Унескову листу започета је симболично у фебруару прославом 100 година од рођења Халупове, једне од првих жена које су почеле да се јавно баве наивним сликарством.

– Када говоримо о женском стваралаштву, управо је она отворила врата и својим радом промовисала ковачичку наиву широм света – казала је историчарка уметности Еленка Ђуриш.

По њеним речима, на делима ових сликарки примећујемо посвећеност детаљима, на ношњама и у описима ентеријера и екстеријера. То су прикази свакодневног живота жена на селу, словачке традиције, обичаја и навика. Жене чешће, како наводи, сликају децу, дечје игре, несташлуке, а приметни су и дидактички елементи васпитавања деце.

– Ове слике нису само лепе и декоративне већ су многе од њих и резултат тражења утехе, склоништа од свакодневних проблема, од болести или пак жеља да свет буде боље и лепше место – каже.

Иако су се као први представници тог правца појавили мушкарци, подсетила је директорка Музеја Војводине Чарна Милинковић, улога жена у настанку и развоју ковачичког наивног сликарства је од кључног, али можда недовољно наглашеног значаја. С друге стране, сликарство је у великој мери, додаје, обележило животе ових жена.

– Значај организовања овакве изложбе и програма је вишеструк. Управо остварујемо оно што заштита и говори, заштита каква је конвенцијом Унеска и предвиђена кроз сарадњу институција и носилаца на мерама очувања и окренутошћу према будућности и преношењу знања и вештина у народним традицијама – навела је директорка.

Отварајући изложбу, амбасадор Словачке у Београду Михал Павук казао је да су веома поносни на Словаке у Војводини који су својом истрајношћу и личним одушевљењем разоноду за прекраћивање дугих зимских вечери подигли на ниво културног феномена од планетарног значаја. Многе жене дале су утемељењу и развоју ове уметности, каже, велики допринос и избориле се за позицију равноправних партнера, а вођене раскошним талентом улепшавају животни простор и уносе ведре боје у већ познате нијансе наше свакодневице.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.