Britanske rampe i španski „hleb i so”

Britanci i Španci nekada su kolonizovali veliki deo sveta, preoblikujući kontinente i narode. Danas mnogi njihovi potomci protestuju protiv migranata, plašeći se upravo one raznolikosti čijem su širenju doprineli njihovi preci. Anketa „Ipsosa” iz aprila pokazuje da su migracije postale drugo najvažnije pitanje u Ujedinjenom Kraljevstvu, odmah iza ekonomije. Na tom talasu antimigraciona partija Reform UK postala je najpopularnija u zemlji, dok je na lokalnim izborima u maju ponizila i laburiste i konzervativce, nateravši ih da promene dosadašnji pristup. Iako je ne tako davno britanski premijer Toni Bler tvrdio da „migrante treba slaviti”, jer oni daju „ogroman doprinos”, sadašnji stanar Dauning strita 10, Kir Starmer, takođe laburista, smatra drugačije.

„Nekontrolisane migracije nanose neprocenjivu štetu našoj zemlji”, tvrdio je Starmer u maju, kada je predstavljao novu imigracionu politiku. Njegova vlada će, kako je obećao, zatvoriti to sramno poglavlje u britanskoj politici, ekonomiji i zemlji. Uistinu, Ujedinjeno Kraljevstvo sa preko pet miliona stranih radnika sada ima više imigranata nego ikada. Oni su, paradoksalno, istovremeno i spas i problem za britansku ekonomiju. Pozitivna računica je da je prosečan migrant na tzv. vizi za kvalifikovane radnike u 2022. doprineo javnim finansijama 16.300 funti, naspram 800 funti koliko iznosi prosek Britanca (u koji se ubrajaju i nezaposleni), prema podacima londonskog Centra za ekonomska i poslovna istraživanja. Zdravstvo i socijalna nega posebno zavise od stranaca: preko polovine radnih viza od 2021. otišlo je lekarima, medicinskim sestrama i negovateljima. Sa druge strane, prema studiji britanskog Centra za političke studije, migracija u Veliku Britaniju vrši pritisak na stanovanje, javne službe i infrastrukturu.

„Migranti možda donose sa sobom veštine, ali ne mogu da donesu dodatne puteve, mesta u školama ili lekarske ordinacije. Neviđeni nivoi migracije podigli su kirije i cene stanova”, navodi se u ovoj studiji. Ali praznine u veštinama neće biti popunjene preko noći. „Construction Industry Training Board” procenjuje da će do 2028. Britaniji biti potrebno više od 250.000 novih radnika za izgradnju kuća, popravku elektromreže ili izgradnju puteva i mostova. U teoriji restriktivnija imigraciona politika znači više posla za domaće radnike. Ali u praksi Velika Britanija već ima preko 20 odsto radno sposobnog stanovništva koje uopšte ne traži posao. Migracija je, dakle, istovremeno gorivo i kočnica koja puni praznine na tržištu rada i državnu kasu, ali po cenu političke eksplozivnosti i sve skupljeg života za običnog Britanca. Da bi se pronašao održiv model, balans je ključan – ali u Britaniji je on zasad ravan političkom samoubistvu.

Potpuno drugačiju sliku projektuje Španija: zemlja koja je, prema oceni lista „Ekonomist”, proglašena najuspešnijom ekonomijom sveta za 2024, što je delom podstaknuto onim što analitičari opisuju kao izuzetno drugačiji pristup vlade migracijama. Ova razlika postala je očigledna prošle godine, kada je španski premijer u parlamentu govorio o migracijama. Za razliku od svojih kolega u Londonu, Rimu, Berlinu, ili kod kuće, Pedro Sančez je bio odlučan da ponudi drugačije mišljenje. Uprkos najavama krajnje desničarskog, ali i dalje nedovoljno jakog Voksa da će proterati osam miliona ljudi ako pobede na sledećim izborima.

„Španija mora da izabere između toga da bude otvorena i prosperitetna zemlja ili zatvorena i siromašna”, rekao je Sančez. Migracije, kako je istakao, nisu samo pitanje humanosti već – u zemlji gde je stopa nataliteta među najnižima u EU – jedini realan način za rast privrede i održavanje socijalne države. Mesecima kasnije njegov stav izgleda da potvrđuju ekonomski podaci: španska ekonomija porasla je prošle godine za 3,2 odsto, što je znatno više od nekadašnjeg „motora Evrope” Nemačke od 0,2 odsto, rasta Francuske od 1,1 odsto i Italije od 0,5 procenata. Brojke su takođe nadmašile Veliku Britaniju, čiji je BDP porastao za 0,9 odsto i Holandiju sa rastom od 0,8 procenata. Ključno za ovaj rast bila je mobilnost ljudi, rekao je Havijer Dijaz Himenez, profesor ekonomije na IESE poslovnoj školi.

„Sve se to postiglo zahvaljujući turistima i migrantima”, rekao je on. Prošle godine Španiju je posetilo rekordnih 94 miliona turista – 10 odsto više nego 2023 – što je stvorilo radna mesta u hotelima, restoranima i drugim turističkim uslugama. Visok nivo migracija omogućio je Madridu da spusti stopu nezaposlenosti na najniži nivo od 2008, jer su migranti popunjavali praznine na tržištu rada, nastale usled starenja radno sposobnog stanovništva.

Špansko iskustvo dolazi u trenutku kada se zemlje širom Evrope suočavaju sa naizgled nerešivom dilemom. Kako političari sa krajnje desnice i desnice konkurišu za glasove šireći neprijateljstvo prema migrantima, starenje stanovništva smanjuje broj radnika koji mogu da plaćaju penzije i podržavaju socijalnu državu.

„Jasno je da migracije pozitivno doprinose ekonomiji, pod uslovom da su dobro upravljane”, rekao je Žan-Kristof Dumon, šef odeljenja za međunarodne migracije Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koju čine mahom bogate zapadne zemlje. Pored toga, kako je dodao, migranti u svim državama članicama OECD-a doprinose više u porezu na dohodak i socijalnim doprinosima nego što primaju u individualnim benefitima.

„Uloga migracija verovatno će postajati još važnija u narednim godinama, kako populacije zemalja OECD-a opadaju, a ljudi imaju manje dece”, rekao je Dumon. Ali da bi se to postiglo, potrebni su napori da se migrantima omogući učenje jezika zemlje domaćina, priznavanje kvalifikacija i pristup stanovanju.

U Španiji vlast se obavezala da ulaže u integraciju, od pomoći migrantima u snalaženju na tržištu rada do smanjenja birokratskih prepreka za dobijanje boravišnih dozvola. To je delikatan balans koji vlade moraju održavati, rekao je za „Gardijan” Rafael Domenek, šef ekonomskih analiza u španskoj banci BBVA.

„Relativna otvorenost Španije prema migracijama je svakako prednost i prilika, ali mora se dobro organizovati. Ako se to ne učini, može dovesti do velikih neravnoteža i tenzija koje se mogu pretvoriti u društvene nemire ili podsticati populizam”, naglasio je Domenek i kao potencijalnu kriznu tačku naveo je stambenu krizu. On je upozorio da je još prerano za donošenje generalnih zaključaka o Španiji, zemlji u kojoj su migranti u poslednje dve decenije porasli sa manje od dva odsto populacije 1998. na više od 15 odsto.

„Videćemo kako će se ovo razvijati”, rekao je Domenek, ukazujući na primer Danske, gde je krajnja desnica uspešno pretvorila migracije u polarizujuću temu nakon godina relativne otvorenosti.

„Mislim da smo tek na početku. Bilo bi korisno da ovu raspravu obnovimo za pet ili deset godina, kako bismo mogli da ocenimo koliko je Španija uspešno sprovela ovu politiku”, zaključio je on.