Talasi na berzi zbog uzburkanog Crvenog mora

Globalno tržište nafte reagovalo je smesta – na vest da su Izrael i Hamas 8. oktobra pristali da sprovedu prvu fazu mirovnog plana predsednika SAD Donalda Trampa, barel nafte pojeftinio je za oko 1,6 odsto: severnoatlantskog „brenta” na 65,15 dolara, a lake teksaske nafte na 61,49 dolara, sa tendencijom daljeg pada. Razlog su aktuelne berzanske pretpostavke da na Bliskom i Srednjem istoku nastupaju mirnija vremena.

Istina, istog jutra 8. oktobra, jemenski Huti ispalili su dva drona prema luci Eilat, koje su Izraelske odbrambene snage (IDF) oborile nad Crvenim morem. Na drugoj strani sveta „Maersk”, drugi vodeći globalni kontejnerski pomorski prevoznik, uveo je 8. oktobra nove privremene doplate vozarine zbog stanja u Crvenom moru i Adenskom zalivu. „Situacija i dalje izaziva poremećaje u celoj industriji, uključujući kašnjenja i zastoje u lukama”, naveo je „Maersk” u saopštenju. „Poremećaji” koje „Maersk” ima u vidu posebno su delikatni za svetsko tržište nafte.

Naime, pre početka oružane ofanzive jemenskih Huta na izvesno civilno brodovlje krajem 2023. nadomak strateškog prolaza Bab el Mandeb na jugu Crvenog mora i Adenskog zaliva, tuda se kretalo oko 12 odsto globalnog pomorskog prevoza nafte. Nakon toga, globalna plovidba nafte na ruti Bab el Mandeb – Suecki kanal i dalje, prepolovljena je u sledećih šest meseci. U međuvremenu, ratna dejstva Huta na komercijalne brodove u tom regionu, kao i na ciljeve u Izraelu, smatraju se direktnim „okidačem” skoka cene barela (69, 85 dolara za „brent” u avgustu 2025). „Ovogodišnji sukob između Huta i Izraela evoluirao je u kritičnu tačku za globalna tržišta, sa kaskadnim posledicama po energetsku bezbednost, trgovinske rute i regionalnu stabilnost”, navodi američka berzanska analitička firma „AInvest”.

Na Crvenom moru čini se da razloga za geopolitičku „bonacu” izgleda još nema.

„Mirovni sporazum na Bliskom istoku označava značajnu prekretnicu sa potencijalnim dalekosežnim uticajem na globalna tržišta nafte”, smatra Kladuio Galimberti, glavni ekonomista norveške kompanije „Rystad Energy”. „Ključna implikacija je moguće smanjenje napada Huta u Crvenom moru”, smatra Galimberti. Huti su inače od novembra 2023. usmerili gotovo stotinak dronova, mahom neuspešno.

Galimbertijeva procena, čini se, kao da samo delimično pokriva sliku prilika, slikovito rečeno, između luke Eilat u Izraelu i luke Hodeida u Jemenu (međusobno udaljenih oko 1.880 kilometara). Tim pre što su jemenski Huti (pobunjenički pokret „Ansar Alah”) danas jedini islamistički pokret na Bliskom i Srednjem istoku koji predstavlja aktivnu oružanu pretnju Izraelu.

Koliko u petak, Muhamed Ali el Huti, član Vrhovnog političkog saveta pokreta „Ansar Alah”, upozorio je u jednom intervjuu: „Naše rakete su sada preciznije, naši dronovi jači. Svaka zemlja koja napadne Jemen biće pogođena zauzvrat.” Ko bi mogao da planira „napad na Jemen”, El Huti nije precizirao. U međuvremenu, izraelski premijer Benjamin Netanjahu početkom septembra upozorio je Hute: „Ko god nas napadne, stići ćemo ga”, preneo je „Njujork tajms”.

Da li prihvatanje prve faze mirovnog plana Donalda Trampa od strane Izraela i Hamasa znači stabilizaciju prilika na liniji Sana (prestoničko uporište Huta) i Tel Aviva, nije jasno mnogima, pa ni akterima svetske trgovine naftom. Posebno, nakon što su izraelske snage 30. avgusta ubile u Sani hutskog premijera Ahmeda el Rahavija, a SAD 13. septembra uvele sankcije protiv brojnih hutskih snabdevača. „Ansar Alah” je pak 30. septembra uveo sankcije protiv 13 vodećih aktera američkog petro-biznisa, uključujući i „Ekson Mobajl” i „Ševron”. Da gužva oko Adenskog zaliva postaje sve veća, svedoči i činjenica da je Ministarstvo trgovine SAD protekle sedmice stavilo niz kineskih firmi na listu ograničene trgovine, zbog navodne preprodaje delova za dronove namenjenih Hamasu i Hutima.

„Globalni petro-biznis treba da na nivou upravnih odbora prati procene posmatrača i prilike oko Bab el Mandeba”, preporuka je ovih dana sa Volstrita. U tom kontekstu američka Fondacija za odbranu demokratije smatra da bi „predsednik Tramp trebalo da naloži Pentagonu da administraciji pruži mogućnost za obnavljanje odvraćanja, uključujući ograničenu vojnu akciju”.

Sa Srednjeg istoka u međuvremenu stižu signali da je saudijski princ prestolonaslednik Mohamed bin Salman u razgovoru sa američkim ministrom odbrane odbacio predlog da se Rijad direktno uključi u vojnu operaciju „obnavljanja političke ravnoteže u Jemenu”, kako piše „Taktikal riport” iz Libana.

Da li je možda onda na pomolu nova vojna intervencija na jugu Crvenog mora? „Politička i bezbedonosna dinamika koja je podstakla konflikt daleko je od razrešene”, ocenio je za kinesku agenciju Sinhua jemenski analitičar Jasin el Tamimi.

Kako sada stvari stoje, globalni pomorski prevoznici ocenjuju da „značajno smanjenje prisustva vojnih armada oko Bab el Mandeba značajno povećava rizike plovidbe”. Ako je tako, onda trenutni pad cene barela nafte može biti privremen.