Mali veliki gest

Za realizaciju jednog od svojih spoljnopolitičkih prioriteta – poboljšanje odnosa sa susedima – Srbija je ovih dana jednim potezom učinila više nego mnogim posetama na visokom nivou, pomirljivim izjavama i deklaracijama.

Reč je o odluci da usred gasne krize, kad su u celom regionu mnogi ostali bez načina da se ogreju, i kada je svaka zemlja, dok su se Rusija i Ukrajina međusobno natezale, počela da se dovija kako zna i ume, Srbija od svoje pomoći, koju je nekako uspela da obezbedi iz Mađarske, Nemačke i Austrije, 20.000 kubika gasa na sat prepusti Bosni i Hercegovini. To je urađeno iako se, u trenutku kada je predsednik Boris Tadić ovo pokrenuo, nije moglo pouzdano znati da li ćemo u toj vanrednoj situaciji moći da podmirimo sopstvene potrebe.

Bio je to dakle potez ne samo simboličan, nego i sasvim praktičan. Jer ovaj gas nije samo zagrejao jedan broj stanova u Sarajevu, Zvorniku i drugim mestima, već je otoplio i atmosferu u odnosima dva suseda, koja je još u velikoj meri opterećena nedavnom prošlošću, živoj ne samo zbog ratnih ožiljaka, nego i zato što je mnogima moneta za politički opstanak.

Ovaj „dobar komšijski gest”, kako je okarakterisan sa leve obale Drine, sigurno neće doneti radikalni bilateralni preokret – uprkos više ili manje iskrenom zahvaljivanju na pomoći – ali će ostati u svesti građana BiH. Jer svaka politika, unutrašnja ili spoljna, ima samo jedno merilo uspešnosti: da li je njen rezultat da ljudi žive bolje ili lošije.

Ovo bi zato mogao da bude i primer za ugledanje, pa možda i početak nove strategije u promociji dobrosusedstva. Veliki problemi i krupni sporovi će ostati i mukotrpno se rešavati, ali zašto ne poboljšavati stvari tamo gde se može: rešavanjem praktičnih pitanja, sa svakim susedom pojedinačno, kako onih koji mogu da olakšaju komunikaciju i administraciju u oblastima koje je svima u nasleđe ostavio život u nekadašnjoj zajedničkoj državi, tako i problema iz novih realnosti koje su donele nove granice posle traumatičnog raspada te države.

Na primer, ukidanje viza između Srbije i Hrvatske više je učinilo na međusobnoj normalizaciji i zbližavanju od svih drugih poteza u kojima su glavna dela bila – reči.

Reči, naravno, nisu nevažne. Čak i one koje, najnovijim povodom, na sreću ne dobacuju daleko, poput onih na sajtovima nekih sarajevskih dnevnika, gde se Srbija proglašava večitim neprijateljem, pa je zbog toga bolje smrzavati se nego grejati se njenim gasom. Ostrašćenih i nerazumnih „patriota” ima svugde, ali oni nigde više nisu većina.

Gas koji je Srbija odvojila za Bosnu i Hercegovinu zato je pre svega mali gest solidarnosti sa velikim učinkom.