Ponuda velika, teme raznovrsne

Na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, uz dosadašnja izdanja izlagači najpre ističu nove knjige, a kod „Vukotić medije” ove godine objavljena su dva nova dela Matije Bećkovića. Prvo je zbirka poezije „Nigde nikog, nemamo kud”, u kojoj kroz ritam oštre misli i slike nagrđene stvarnosti, pesnik ispisuje mračnu sliku društva, galeriju poltrona, cinika, plaćenika i izgubljenih duša. Njegovi stihovi nisu uteha, oni su poziv na buđenje, ali i svedočanstvo o usamljenosti u vremenima kad društvo bezlično korača unazad.

U dugo čekanoj knjizi o višedecenijskom prijateljstvu sa Milovanom Đilasom, pod naslovom „Moj drug Đido” Matija Bećković opisuje jedno od onih prijateljstava koja prkose i istoriji i ideologijama. Na jednoj strani – sin čoveka koga je progutao komunistički mrak, na drugoj – revolucionar koji je bio na vrhu tog istog režima, da bi zatim postao njegov najpoznatiji disident. Između njih dvojice rodila se vernost: razgovori, pisma i prisnost koja je u tišini rušila zidove koje su ratovi i osvete podigli.

Knjiga koja je možda izazvala i najviše pažnje kod ovog izdavača je autobiografija Sande Rašković Ivić „Život ide dalje”, koja je autobiografsko delo, istovremeno vodič jednog iskusnog psihijatra kako da naučimo da živimo s bolom za izgubljenim, i potresna i iskrena ispovest žene suočene sa vlastitim gubicima koja je našla način da nastavi život dalje.

„Čigoja štampa” ističe delo „Abaksas” Bogdana-Aleksandrua Staneskua, jednog od vodećih rumunskih autora, izdavača i prevodioca, slojevitu i fascinantnu priču o pamćenju, identitetu i suočavanju sa sopstvenom prošlošću, a autor će knjigu potpisivati od 16 časova u Hali 1 Sajma knjiga, u petak 31. oktobra. Glavni junak, profesor istorije Mihaj Lučesku, povukao se iz svakodnevnog života i započinje unutrašnje putovanje kroz sopstvenu svest pomoću drevne tehnike mnemonike – veštine građenja „palate pamćenja”, u kojoj svaka prostorija čuva uspomene, strahove i tajne. „Abaksas” je roman o čoveku izgubljenom između epoha i identiteta, o generaciji odrasloj u ruševinama ideologije koja pokušava da pronađe smisao u svetu koji se ubrzano menja. Stanesku spaja psihološku introspekciju, magijski realizam i društvenu kritiku, stvarajući delo koje je podjednako intimno i univerzalno.

Stanesku je i priznati prevodilac – na rumunski jezik preveo je dela Džejmsa Džojsa, Vilijama Foknera, Luize Glik, Pola Ostera i drugih klasika svetske književnosti. Kao književni kritičar i esejista pojavio se krajem devedesetih godina, a potom objavio i više knjiga poezije i proze. Pripada generaciji pisaca koja je nakon 1989. godine kroz književnost izrazila lične i kolektivne traume, tranziciju i potragu za identitetom u novom evropskom kontekstu.

Izdavačka kuća „Prometej” nastavlja da objavljuje dela iz Edicije „Srbija 1914–1918” – kapitalna dela posvećena Velikom ratu. Ovogodišnjim, dvanaestim kolom, ova edicija dobija tri nova vredna naslova: „1300 kaplara” grupe autora, „Tragični dani Srbije” Jovana Miodragovića, i „Na srpskom frontu u Makedoniji” Edvarda Stebinga. Kapitalno delo Čarlsa Singera i saradnika „Istorija tehnologije”, jedan je od najznačajnijih pregleda razvoja ljudske misli i tehničkog stvaralaštva. Pored toga, u izdanju „Prometeja” pojavljuje se i knjiga „Mit: biografija verovanja”, koja na zanimljiv način prati nastanak i trajanje mitova kao temelja kulture. U ovogodišnjem izboru edicije „Reka” čitaoce očekuju nova dela domaćih autora: Aleksandra Tanurdžića, Nataše Smirnov i Dubravke Rebić. „Prometej” nastavlja sa objavljivanjem „Sabranih dela” akademika Dejana Medakovića. Ove godine stižu dva izdanja koja su svojevrsni umetnički i duhovni spomenik našoj kulturi: „Kosovski boj u likovnim umetnostima” i „Sveta gora fruškogorska”.

Na štandu „Akademske knjige” na Sajmu knjiga, u Hali 1 gostuje mnoštvo domaćih i stranih autora, među njima su Emanuel Ruben, Federiko Tenca Montini, Stanislas Pjere, Drago Hedl. „Posebno smo ponosni na prvo izdanje autobiografskih zapisa ’Memoari’ slikara Paje Jovanovića, jednog od najistaknutijih srpskih slikara svih vremena, koji su napisani pre više od 70 godina, a nikad do danas nisu objavljeni. Čuvaju se u Arhivu SANU. Uvereni smo da je izdavanje ovog vrednog rukopisa jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u Srbiji ove godine”, kažu u „Akademskoj knjizi”.

Takođe, kod „Akademske” se može naći prvo srpsko necenzurisano izdanje kultne knjige albanskog klasika Ismaila Kadarea „General mrtve vojske” remek-delo antiratne literature, koje je prevedeno na sve veće evropske jezike, zatim, autobiografski roman velikog klasika Gabrijela Garsije Markesa „Priča o mom životu”, roman savremenog ruskog pisca Sergeja Lebedeva „Bela dama”, proza domaćih autora, među kojima su romani Milana Tripkovića „Besmrtne ludosti gospođe Kubat”, Milana Belegišanina „Violončelo u parku”, knjige priča Milana Micića „Zašto je petao prestao da kukuriče”, Vase Pavkovića „Trovač iz provincije”, Ota Horvata „Momenti 1–49”, Tibora Varadija „Konjski pasoš dodeljen istoriji”. 

U oblasti društveno-humanističkih nauka „Akademska knjiga” je objavila studije Zorana M. Jovanovića „Alojzije Stepinac”, Koste Nikolića „Bosna i Hercegovina, rat koji su mnogi želeli 1992–1995. (druga knjiga)”, Federika Tence Montinija „Trst ne damo”, Ivana Jankovića „Na belom hlebu. Smrtna kazna u Srbiji i Jugoslaviji, 1804–2002”, a veliko interesovanje postoji i za kapitalnu studiju Vladana Bajčete „Proljeća Vladana Desnice”.

Danas je Školski dan

Danas je na 68. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga Školski dan, a na štandu „Kreativnog centra” (u Areni Hale 1) čitaoce očekuje blizu 1.500 naslova domaćih i stranih autora, kao i specijalni sajamski popust od 25 odsto. Ove godine „Kreativni centar” obeležava i nekoliko važnih godišnjica, među kojima je 25 godina od objavljivanja Ćopićeve „Ježeve kućice” s ilustracijama Dušana Pavlića, 25 godina od prvog izdanja „Nacionalnog parka Srbija” Dragoljuba Ljubičića Mićka, sa ilustracijama Boba Živkovića, kao i 10 godina od objavljivanja romana Jasminke Petrović „Leto kada sam naučila da letim”, sa ilustracijom Boba Živkovića na koricama. Ova knjiga je do danas najviše nagrađivan domaći roman za decu i mlade, a prema njemu je 2022. godine snimljen i istoimeni film u režiji Radivoja Andrića.

Na Sajam knjiga stigla je nova knjiga Jasminke Petrović „Zvezdana šuma”, bajka, čija se neobičnost može naslutiti već po koricama knjige koje je ilustrovao Dobrosav Bob Živković, koja govori o prijateljstvu između jednog drveta i jedne veverice, prijateljstvu koje će ujediniti celu šumu. Biće predstavljen i roman za mlađe osnovce „Sto posto tuđa posla”, nagrađene autorke Olivere Zulović, koji govori o prijateljstvu, oproštaju, ali i o odnosu između očeva i sinova. Mlađim osnovcima namenjen je i roman Dragane Mladenović „Dobro veče, ja sam Plačljivko”, kao i roman Sunčice Ćirković „Superheroji iz IV-5”, nastavak serijala o dečaku Marku i psu Viliju. Pravo iz štamparije na sajam stižu slikovnice domaćih pisaca i ilustratora: debitanska slikovnica Aleksandre Jovanović „Lena i puž”, sa ilustracijama Jakše Lakićevića, i „Mali krug” autorke Zorane Popović i ilustratora Nikole Vitkovića. Nedavno je objavljeno i „Sunce”, nova slikovnica iz čuvene Edicije „Pustolovine za predškolce”, po tekstu Dobrice Erića i sa ilustracijama Eveline Daneve Rajninger. Veliku pažnju privlače i „Besne gliste”, koje je napisala Jasna Brkić, a ilustrovala Katja Klimova.

Ove godine „Kreativni centar” je započeo sprovođenje dvogodišnjeg projekta „Čitanje nas povezuje…”, koji je podržala „Kreativna Evropa”, program Evropske unije za podršku sektorima u kulturi i medijima. U okviru ovog projekta do sada je objavljeno 11 knjiga, koje će biti predstavljene na Sajmu knjiga. U nedelju, 26. oktobra, od 13 časova, na štandu ambasade Švedske (u Hali 2, na nivou A) biće održan književni program „40 godina Mame Mu, igre i radosti”, namenjen odraslim ljubiteljima slikovnica o Mami Mu i Gavri – roditeljima, vaspitačima, učiteljima. O švedskoj autorki Juji Vislander, koja već 40 godina uveseljava decu i odrasle širom sveta, razgovaraće Jasminka Petrović, autorka za decu i mlade, Svetlana Tot, prevoditeljka sa švedskog jezika i Jelena Dragojlović iz „Kreativnog centra”.