Klasna borba u Otavi

Često čitam na stranicama onlajn "Politike" kako su srpski političari navodno neodgovorni prema biračima, kako je srpska politička elita nezrela, kako imamo suviše stranaka, kako su u Srbiji očekivanja birača izneverena i slično. Samo da uđemo u Evropsku uniju, po nekim kolumnistima i čitaocima, i sve će odjednom postati odgovorno i uređeno. Dajući sebi pesničku slobodu da Kanadu nazovem jednom takvom "uređenom" zemljom, evo kako svakodnevica trenutno izgleda u njenom glavnom gradu.

10. decembra 2008. godine sindikat radnika gradskog saobraćaja u Otavi je odlučio da započne štrajk. Pored već obaveznih plata, glavni kamen spoticanja je organizovanje smena koje vozači autobusa dnevno odrađuju (radnici GSP-a će mi oprostiti što ne znam tačan termin na srpskom). Tog dana svi autobusi i jedini voz gradske železnice su stali. Započela je tipična klasna borba iz mojih bivših gimnazijskih udžbenika sociologije pre poslednjih jugoslovenskih ratova.

Na jednoj strani radnici, koje predstavlja njihov sindikat. Oni su u štrajku koji je po kanadskim zakonima sasvim legalan. Na drugoj strani kapitalisti, koje predstavlja uprava saobraćajne firme i nad njom gradska skupština Otave. Oni imaju svoje zahteve za novi kolektivni ugovor, za koje smatraju da su opravdani. Izmedu njih: građani Otave, posebno oni koji ne voze automobile (što uključuje i vašeg autora).

Već skoro četrdeset dana vodi se pravi medijski rat izmedu dve strane. Opet po udžbenicima sociologije, možete pretpostaviti koga zastupaju najveće "buržoaske" novine i televizijski kanali. Otprilike: štrajk je mala nelagodnost za vozače, zbog povećanog broja vozila na ulicama. Ko to ima računare i vremena da piše beskorisne blogove po veb stranicama? Pretpostavljam oni koji satima pesače do najbliže samousluge. A možda i oni koji rade u tim samouslugama za minimalne nadnice. Prema tome - većina je za gradsku vladu, zar ne? Ja znam ko me zastupa u gradskoj skupštini, i dva puta sam protestovao e-poštom. Dobio sam kratke odgovore da moja poslanica čini sve što je u njenoj moći. To su prednosti većinskog izbornog sistema nad proporcionalnim - sad znam kome da se žalim.

Aha, reći ćete, i nad gradskom vladom ima vlada. Verovali ili ne, gradski saobraćaj u Otavi je u saveznoj nadležnosti, a ne provincijskoj, zato što jedna i po linija zalazi nekoliko stotina metara u Kvebek (a Otava je u Ontariju). A gde je za to vreme savezna vlada? U "piroškama"!

Šalim se; stručan izraz je da je "prorogirana", što liči na kanadsku reč za popularno testo. To jest, savezni parlament pauzira, zato što je vlada u manjini, a opozicija je zapretila da izglasa nepoverenje i sastavi novu vladu. E to već ne može! Samo u Italiji, Srbiji i sličnim zemljama se može dopustiti koaliciona vlada. U Kanadi nikako. Pa ovde su političari odgovorni biračima, a opoziciju "niko nije izabrao", čak i ako se slože. Nevolje stanovnika glavnog grada nisu dovoljan razlog za saziv nacionalnog parlamenta.

Ako ste mislili da je u Beogradu hladno, utešiću vas. U Otavi je trenutno temperatura -30'C noću, najviše -20'C danju. Kao u doba Miloševića, ja bih išao na demonstracije pred gradskom skupštinom (da ih ima), ali kako da tamo stignem, a i mnogo je hladno. Moji odgovorni gradski oci raspravljaju u foteljama o "moralnoj odgovornosti" sindikata prema građanstvu i perspektivama za metro. Moj poslodavac kaže: pojavljuj se na poslu svakog dana kako znaš i umeš ili ćemo smatrati da si "dobrovoljno" napustio radno mesto.

Eto sada bar imam slobodu izbora, za razliku od komunizma. Pa ja lepo plaćam taksi (kad se pojavi posle sat vremena čekanja) od centra Otave do industrijske zone i sanjam o sporom ali pouzdanom autobusu broj 704 od Zelenog venca do Zemun polja.