Produbljivanje generacijskog jaza

Grafit negde oko Pravnog fakulteta predlaže: „Donesite promene, mi ćemo alkohol.” S obzirom na to gde je osvanuo, verovatno ga je napisao neko čiji je izvod iz matične knjige oduvek bio digitalizovan. Ako se poziv odnosio i na one koji pamte papirne krštenice, a provod je bio dobar ili akcija uspela, eto primera da se generacijski jaz u nekim okolnostima može lako premostiti. Nego, kad smo kod krštenica... 
Božidar Đelić, ministar u vladi premijera Đinđića, oko 2002. godine upozorio je da će Srbiju u budućnosti zapljusnuti još jedan talas negativnih posledica Miloševićevog režima, čiji će uzrok biti demografski podaci za period ratova, inflacije, sankcija, kriminalizacije... Srbija dugo ima negativan prirodni priraštaj, koji je tokom Miloševićevih devedesetih, a posebno od 1992. do 1995. godine, bio još izrazitiji. Čim su se osetili prvi rezultati Đinđićevih reformi, negde oko 2002. godine, negativni priraštaj se smanjuje. Zbog izrazitijeg pada priraštaja sredinom devedesetih, u periodu oko 2025. godine u Srbiji će biti još manje tridesetogodišnjaka (plus/minus godinu-dve) nego da je pad bio ravnomerniji, a upravo su oni deo populacije s najviše resursa za profesionalno napredovanje i javni angažman. Treba napomenuti da ovde nisu uzeti i drugi demografski trendovi poput ekonomskih migracija mladih. Srbija je danas zbog višegodišnjeg negativnog priraštaja, izraženijeg tokom dela devedesetih, zemlja sa stanovništvom koje je među najstarijima u Evropi i svetu, prosečne starosti 44 godine, i manje tridesetogodišnjaka. 
Jednogodišnja pobuna značajnog dela mladih u Srbiji samo je ogolila razmere generacijskog jaza, koji je plodno tlo za aktuelnu izrazitu polarizaciju društva. Javne komunikacije i pokušaja razumevanja između nekad samo podeljenih, a sada i suprotstavljenih strana, trenutno nema. Pretpostavimo da pobunjeni studenti prosečno imaju oko 20 godina. Verovatno je da je na polarizaciju i odsustvo komunikacije uticao i manji udeo tridesetogodišnjaka u društvu, s kojima se dvadesetogodišnjaci po prirodi stvari lakše razumeju nego sa starijima. Zbog manjka tridesetogodišnjaka, četrdesetogodišnjaci takođe teže komuniciraju s dvadesetogodišnjacima. Digitalno doba, koje je mladima prirodno okruženje, a starijima kompleksna, neretko naporna promena, u ovakvim okolnostima još znatnije produbljuje generacijski jaz. Da bi se došlo do institucionalizovane komunikacije koja je preduslov za prevazilaženja krize mirnim putem, ishitrene arbitrarne kolektivne presude pobunjenog dela društva, ali i njihova često neutemeljena diskreditacija od strane vlasti, moraju se zameniti neostrašćenošću, racionalnim sagledavanjem okolnosti i formiranjem legitimnih kanala komunikacije. Uz odgovoran pristup obe strane izgradnji poverenja, mogu se identifikovati pitanja koja sada doprinose polarizaciji, ali oko čijih rešenja strane u sukobu mogu da postignu konsenzus. Postoji nekoliko takvih pitanja. 
U Srbiji je decenijama klevetan ili zloupotrebljavan pojam patriotizma. Nametnuti egzorcizam nacionalizma, suočavanja s ratnozločinačkom prošlošću i klerofašizmom skoro su ga dotukli s jedne, a agresivni nacionalizam i kriminalizacija društva s druge strane. Fransis Fukojama u knjizi „Identitet” podseća da je patriotizam najkorisniji društveni lepak u organizovanim zajednicama, o čemu se ovde već pisalo, ali u drugom kontekstu. Srbiji je preko potreban konsenzus šta je sve patriotizam u 21. veku, mahom u evroatlantskom svetu, jer njemu težimo kroz proces evropskih integracija. Istovremeno, jačati svest da se, dok aktuelne tenzije u Srbiji i pritisci spolja rastu, verovatno odvijaju operacije uticaja koje dolaze s političkog Istoka i Zapada, ne nužno u interesu građana i države Srbije. 
Zdravopametskim oportunizmom, objektivnim sagledavanjem realnosti i spremnošću na teške ustupke, može se postići domaći konsenzus i u vezi s pitanjem Kosova. Ono nije ni demokratsko ni nacionalno pitanje, već relikt liberalnog intervencionizma i miloševićevskog samoubilačkog avanturizma. Ranih dvehiljaditih još se u UN mogao postići konsenzus da se zbog masovnih kršenja humanitarnog prava optužena zemlja može kazniti oduzimanjem dela teritorije na kojoj su mahom činjeni zločini. Tako je došlo do podela Timora i Sudana. Huan Linc i Albert Stepan dokazali su da se konsolidacija demokratije ne može realizovati dok u državi postoji deo populacije na kompaktnom delu teritorije, koja odbija autoritet vlasti, što je slučaj sa Srbijom i Albancima na Kosovu. 
Ako se promeni redosled sada zacrtanih ciljeva dela studentskog pokreta (rad institucija, vladavina prava, suzbijanje korupcije, izbori, beskompromisnost), opozicije (izborni uslovi, demokratizacija?) i vlasti (načelno EU integracije, stabilnost i ekonomski prosperitet), konsenzusom se može doći i do predloga rešenja pitanja Kosova. Međunarodna zajednica i Albanci na Kosovu teže bi ga odbijali jer je plod unutrašnjeg konsenzusa. Elementi nove američke Strategije nacionalne bezbednosti ovakvom pristupu idu naruku. U njoj ima delova koji mogu biti okvir za rešenja nešto drugačija od onih koje sada podržavaju SAD, EU i Priština. Zdrav oportunizam može dodatno doprineti prihvatanju našeg predloga rešenja u novonastalim okolnostima. Predlog predsednika Vučića da sve zemlje regiona istovremenu uđu u EU implicira da je vlast spremna na kompromise. Rešavanjem pitanja Kosova stvaraju se uslovi za demokratizaciju i vladavinu prava. Odbijanje studenata i opozicije da učestvuju u postizanju kompromisa i podeli odgovornosti, pokazalo bi da ih ti ciljevi ne interesuju. Samo par aktera, pre studenata, bunilo se što se Ustavni sud godinama ne određuje prema notornoj činjenici da se Briselskim sporazumom, koji EU i SAD podržavaju, krši Ustav jer je jedino on merodavan za izmeštanje pravosudnih organa. Primer zdravorazumskog oportunizma koji studenti moraju početi da primenjuju ako žele da nastave s unapređivanjem prilika u Srbiji. Sami ne mogu, i pored nesrazmerne podrške N1 i Nova S. Osim ako Briselski sporazum za njih nije izdaja. 
Otvorila se još jedna mogućnost za kompromis. Sa naloga na društvenoj mreži „Iks” studenata Filozofskog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, oba sa odsecima za istoriju, studenti, opravdano ljuti što ih nazivaju ustašama, protiv „nenadležnog” Vučića nasrnuli su Jasenovcem. Bolje da tokom šetnji Beogradom svrate u Muzej žrtava genocida i Memorijalni centar „Staro sajmište”. Kad se idući put budu šetali kroz Hrvatsku ka Briselu mogu da svrate do memorijalnih kompleksa u Jasenovcu. Oko mesnog pravoslavnog manastira niče novi memorijalni centar, donekle komplementaran postojećem koji je u nadležnosti hrvatskog Ministarstva kulture. U njegovom zvaničnom narativu, pod vlašću HDZ-a dok je bio u koaliciji s Pupovčevim SDSS-om, ukinut je termin „genocidne politike nad Srbima”. Kontakti Eparhije pakračko-slavonske i vladike Jovana, glavnog „arhitekte” novog kompleksa, lako su dostupni. Ako dođu u Jasenovac dobiće mind-blowing lekcije iz istorije i humanosti. Mogu da borave, i pozovu svoje hrvatske i kolege, u delu u kojem je formirana jedinstvena Istorijska knjižnica o Drugom svetskom ratu na Balkanu, pa da i sami istražuju o Jasenovcu. Na univerzitetima u Srbiji nema nijednog doktorata o genocidu nad Srbima u Hrvatskoj, dok se u Hrvatskoj odbranjena već dva ili tri. Za to su odgovorni i profesori istorije s pomenutih fakulteta. 
Kompromis je potreban i oko nove strategije internacionalizacije spoznaje o genocidu nad Srbima u NDH. Timoti Šnajder, ugledni predavač na Jejlu, autor više knjiga o istrebljenjima u Evropi, o Jasenovcu, na primer, u njima nije pisao. Navodno jer se geografski vezao za deo između Nemačke i SSSR-a, što je loš izgovor. Dosadašnji pokušaji neslavno su propali, jer su se više bavili propagandom, a manje činjenicama. Dodatno, za jednog od ključnih nosilaca posla angažovan je, u delu globalne akademske zajednice kompromitovani naučnik, Gideon Grajf, autor knjige „Jasenovac – Aušvic Balkana”. Kao da Jasenovac u mnogo čemu nije jedinstven već se mora vezivati s Aušvicom. S produbljenim znanjem studenti mogu ponuditi saradnju vašingtonskom Memorijalnom muzeju Holokausta SAD, koji ima malo informacija o Jasenovcu. 
Vi donesite kompromis, mi ćemo konsenzus.

*Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista