Investicioni forum EU – centralna Azija, održan krajem novembra u Taškentu, pokušao je da oživi entuzijazam za Transkaspijsku međunarodnu transportnu rutu (TITR). Poznat i kao Srednji koridor, ovaj kopneno-pomorski lanac povezuje Kinu i Evropu, preko Kazahstana, Kaspijskog mora, Južnog Kavkaza, Turske i Crnog mora, a od početka rata u Ukrajini postao je strateška komponenta inicijative „Global Gateway”, koju je EU pokrenula kako bi smanjila zavisnost od Moskve.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos poručila je na forumu da su dugogodišnje zavisnosti već pokazale krhkost i da je diversifikacija ključna za ekonomsku bezbednost Starog kontinenta.

„Naš cilj je da povratimo deo realnosti koja je postojala pre nekoliko vekova, kada je centralna Azija bila prirodna kapija između kontinenata. Svi smo naučili koliko se brzo zavisnosti mogu pretvoriti u rizike i koliko je važno imati više od jedne održive rute”, navela je komesarka.

Iako Brisel ulaže velike sume u „Global Gateway”, najavivši u aprilu 12 milijardi evra za projekte povezivanja u srednjoj Aziji

Tu su i ranije obećanih 10 milijardi evra iz prošle godine, od kojih je veliki deo namenjen Transkaspijskoj ruti, ali rezultati koridora i dalje su ispod očekivanja. Na papiru, TITR jača evroazijsku povezanost i nudi alternativu ruti koja prolazi kroz Rusiju. Ali bez obzira na to što je obim tereta kroz Srednji koridor zaista značajno porastao sa 1,5 miliona tona 2022. godine na više od četiri miliona tona u 2024, to je i dalje samo oko tri do pet odsto ukupnog železničkog saobraćaja između Kine i Evrope, dok trasa preko Rusije i dalje apsolutno dominira.

Razlozi za to su složeni, od potrebe za višestrukim pretovarima, do infrastrukture u regionu srednje Azije gde zemlje imaju različite širine koloseka. Ipak, kako objašnjava Gregori Lekomt, viši analitičar za Evroaziju u Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), usko grlo je Kaspijsko more. Kako je istakao za „Euraktiv” nedostatak brodova i postepeno opadanje nivoa vode dodatno otežavaju rad luka.

„Uprkos unapređenjima u kazahstanskoj luci Aktau, zagušenja su i dalje česta. Slične probleme ima i Gruzija: luke Poti i Batumi su previše plitke, zbog čega je Tbilisi ponovo oživeo planove za izgradnju dubokovodne luke u Anakliji, koju će upravljati kineski konzorcijum”, naveo je Lekomt.

Međutim, iako Transkaspijska ruta služi geopolitičkim ciljevima EU, veliki deo njene infrastrukture finansiraju kineske kompanije. Peking je već investirao skoro 21 milijardu evra u centralnu Aziju kroz svoju inicijativu „Pojas i put”, a znatan deo tih ulaganja vezan je za TITR.

Sa druge strane, privlačenje privatnog evropskog kapitala i dalje je teško. Prema nedavnoj OECD studiji koja obuhvata više od 150 kompanija, privatni sektor vidi snažan potencijal TITR-a, ali i ozbiljne izazove: korupciju, visoke troškove i regulatornu nestabilnost. A tome treba dodati i značajne geopolitičke neizvesnosti.

„Ne znamo koliko će rat u Ukrajini trajati. Ako se odnosi između Moskve i Brisela ponovo normalizuju, čemu će onda služiti ova ruta? Trenutno je prolazak kroz Rusiju mnogo jeftiniji i brži”, rekao je predstavnik konsultantske firme u Taškentu koji je želeo da ostane anoniman.

Južni Kavkaz kao ključ

Zvaničnici EU smatraju da održivost Srednjeg koridora zavisi u velikoj meri od uloge Azerbejdžana i Gruzije, jer obe zemlje kontrolišu morske i kopnene veze koje vode do Crnog mora. Evropljani su ukazali na to da je poboljšanje odnosa između Jermenije i Azerbejdžana faktor koji bi mogao da otključa nove železničke pravce u narednoj deceniji. Ali, sa druge strane, odnosi između Brisela i Tbilisija su trenutno totalno zahladneli.

Kazahstan ubrzava modernizaciju

Kazahstan, koji obuhvata najduži deo Srednjeg koridora, tvrdi da ubrzava ulaganja u železničku i pomorsku infrastrukturu. Satzan Ozbekov iz Ministarstva saobraćaja naveo je da je njegova zemlja završila izgradnju druge pruge koja ih spaja sa Kinom, duže od 800 kilometara, dok se više od 1.700 kilometara postojećih železničkih linija trenutno modernizuje.