Izdavač prvi brine o piscu

Pitanje socijalnog statusa pisaca koji u Srbiji ni u lepša vremena nisu mogli da žive od svog književnog rada, u poslednje vreme ponovo je aktuelizovano. Tekst Zorana Živkovića, objavljen u „Politici” 27. decembra, u kojem kaže da „kada otvorite problem finansiranja srpske umetničke proze, onda birokrate bez imalo sluha za umetnost progovore jezikom izdavača”, izazvao je oprečna reagovanja. Dok sa jedne strane ljudi podržavaju književnike i smatraju da bi oni svakako trebalo da imaju lakši pristup Ministarstvu kulture i budžetskim sredstvima, sa druge strane se može čuti i stav da pisac sam mora da se izbori za svoju poziciju i čitaoce i da dokaže da je stvaralac koji kvalitetom zavređuje pažnju. A uz to bi trebalo da stigne i veća socijalna sigurnost.

Upitali smo nadležne u Ministarstvu kulture na koji način država može da pomogne piscima u promociji njihovih dela, a samim tim i boljoj finansijskoj situaciji.

– Ministarstvo kulture u svojim planovima predviđa snažniju podršku mobilnosti umetnika u zemlji i inostranstvu. Ne postoje planirana sredstva za ovu godinu koja su namenjena za klasične stipendije piscima pojedinačno, ali postoji indirektna podrška piscima. Finansira se, ili dotira, određeni broj institucija kao što su zadužbine, nagrade, konferencije, književne kolonije i druge literarne manifestacije – kaže za „Politiku” Zoran Hamović, specijalni savetnik ministra kulture, dodajući da u ovo spada i poseban oblik podrške, a to je prevođenje na strane jezike i promocija u inostranstvu.

– Planiramo da u ovoj godini povećamo podršku piscima, na osnovu konkursa, kao i da im pružimo pomoć na međunarodnoj afirmaciji, ali teško da bi bilo od velike koristi našoj kulturi, piscima posebno, kada bi dolazili u Ministarstvo, kao na šalter, i govorili: „Ja sam pisac, dajte mi novac” – kaže Zoran Hamović.

Ministarstvo kulture, dodaje Hamović, otkupom knjiga za biblioteke, kao i investiranjem u štampanje kapitalnih dela, razvija uslove stvaralaštva i podržava autore.

– Izdavač je taj koji podržava i afirmiše pisce, i on je taj koji traži eventualnu pomoć od Ministarstva kulture. Njegov zadatak je da vodi brigu o piscu i razvija njegove stvaralačke mogućnosti – objašnjava Hamović i ističe da pisac ne bi trebalo da bude sam svoj menadžer i da tu ulogu treba da obavlja profesionalna izdavačka kuća.

Što se tiče iskustava iz regiona, Hamović kaže da mu je poznato da u Sloveniji i Hrvatskoj postoje određeni modeli stipendiranja pisaca, ali se u većini slučajeva primenjuje sličan model koji postoji i u Srbiji, a to je finansiranje institucija koje poboljšavaju uslove nastanka i afirmacije pisane reči.

– Primera radi, u Rumuniji, Slovačkoj, Mađarskoj, Grčkoj, Litvaniji i Francuskoj postoje centri ili instituti za knjigu koji, obično, daju različite oblike podrške za objavljivanje i promociju publikacija. Posebno su važna sredstva kao podsticaj za objavljivanje prvog dela. Oni se zatim trude da sistematski i planski podržavaju knjigu i autora u zemlji i inostranstvu. Ponavljam, ipak je izdavač taj koji je prvi u lancu nadležnosti za brigu o stvaralaštvu pisca. U svetu postoje, pored izdavača, i agenti i skauti koji pisca predstavljaju, zastupaju njegova autorska prava i pregovaraju sa izdavačkim kućama – govori Hamović, koji je inače i direktor izdavačke kuće „Klio”.