Nikoljdan – praznik dobrote, nade i zaštite

Dan posvećen Svetom Nikoli, u narodu poznat kao Nikoljdan, koji Srpska pravoslavna crkva sa vernicima uvek obeležava 19. decembra, kao spomen na upokojenje svetitelja, smatra se praznikom dobrote, nade i zaštite. Sveti Nikola odvajkada je štitio putnike, moreplovce, decu i sve one koji mu se s verom i poštovanjem obraćaju za pomoć i utehu. Ljudi su ga još u toku njegovog života, zbog izuzetne ličnosti i duhovnosti, smatrali svetiteljem. Pomagao je narodu, širio je veru, pravdu i milosrđe. Donosio je mir i dobru volju. Dobročinstva je činio tajno, otuda i verovanje da je mališanima ostavljao darove u vunenim čarapama na pragu ili kraj prozora.

Rođen je u vreme rimskog cara Valerijana u gradu Patara u Maloj Aziji, u luci na mediteranskoj obali današnje Turske, 280. godine, a upokojio se 345. Kada se zamonašio,  čitavo bogatstvo, nasleđeno od roditelja, razdelio je siromašnima, starima i nemoćnima. U kalendaru SPC stoji i da se 22. maja slavi „letnji” Sveti Nikola u znak zahvalnosti kada su tog datuma 1087. godine svetiteljeve mošti prenete iz grada Mira u Likiji, u tada pravoslavni Bari u Italiji. I sada mošti Svetog Nikole počivaju u Bariju, u istoimenoj Crkvi Svetog Nikole, koju su u njegovu slavu podigli građani, poštujući ovog čudotvorca i iscelitelja. Prema predanju, smatra se da je Sveti Nikola povratio vid Stefanu Dečanskom pa je ovaj srpski kralj hram u kome su pohranjene mošti Svetog Nikole okitio srebrom i slao bogate priloge za njegovo opremanje.

Zaštitnik je mnogih gradova i luka, posebno u Grčkoj i Italiji, dok je u grčkom folkloru opisan i kao „gospodar mora”. Prema predanju, nekada se na svim hrišćanskim lađama nalazila ikona Svetog Nikole, a on se naročito praznovao duž Jadranskog i Sredozemnog mora. Kažu da su ga čak i turski lađari poštovali.

Poštuje se u hrišćanskom svetu kao veliki čudotvorac, a slavio ga je i knez Miloš Obrenović. Do današnjeg dana ovo je ostala jedna od najčešćih slava, oni koji ne slave idu kod rodbine, kumova i prijatelja na čestitanje.

S obzirom na to da ova slava pada u vreme Božićnog posta, na trpezi svečara danas je posna hrana. Oni pre svega goste dočekuju u molitvi i radosti uz obavezno vino, žito, krsni hleb i sveću. Svako je prema svojim mogućnostima i domišljatosti pripremio specijalitete kojima će počastiti goste. Tradicionalno, služi se prebranac, podvarak, sarma, punjene paprike, riba, krompir s lukom, čorbe, turšija, ajvar, ljutenica... I savremeni recepti dali su mogućnost domaćicama da uz pite naprave slane i slatke rolate, kao i kolače i torte sa orasima, bademom, lešnikom…

Prodavci zato pred Nikoljdan zadovoljno trljaju ruke. Dobro se danas prodaju i pokloni, od kojih neki imaju upotrebnu, a drugi ukrasnu vrednost. Uz bocu pića i bombonjeru, uklapa se i cvet – ruža, kerber, kala, ljiljan... Cvećari su uglavnom pripremili manje bukete i snabdeli se saksijskim sobnim biljkama, a za razliku od proteklih godina, kada su se kupovali raskošni buketi, sada debljina novčanika diktira drugačije.

Bez obzira na to koliko su se i kako spremili za slavu i kakve poklone su gosti izabrali, važno je da se u dobrom raspoloženju i sa još boljim željama dragi ljudi sastaju. U brzoj svakodnevici slave su još jedina dobra prilika da  rodbinske i prijateljske veze ojačaju u nadi da će tako prihvatiti i generacije koje dolaze. Uz krsnu slavu čuvamo veru, tradiciju i običaje.