Никољдан – празник доброте, наде и заштите

Дан посвећен Светом Николи, у народу познат као Никољдан, који Српска православна црква са верницима увек обележава 19. децембра, као спомен на упокојењe светитеља, сматра се празником доброте, наде и заштите. Свети Никола одвајкада је штитио путнике, морепловце, децу и све оне који му се с вером и поштовањем обраћају за помоћ и утеху. Људи су га још у току његовог живота, због изузетне личности и духовности, сматрали светитељем. Помагао је народу, ширио је веру, правду и милосрђе. Доносио је мир и добру вољу. Доброчинства је чинио тајно, отуда и веровање да је малишанима остављао дарове у вуненим чарапама на прагу или крај прозора.

Рођен је у време римског цара Валеријана у граду Патара у Малој Азији, у луци на медитеранској обали данашње Турске, 280. године, а упокојио се 345. Када се замонашио,  читаво богатство, наслеђено од родитеља, разделио је сиромашнима, старима и немоћнима. У календару СПЦ стоји и да се 22. маја слави „летњи” Свети Никола у знак захвалности када су тог датума 1087. године светитељеве мошти пренете из града Мира у Ликији, у тада православни Бари у Италији. И сада мошти Светог Николе почивају у Барију, у истоименој Цркви Светог Николе, коју су у његову славу подигли грађани, поштујући овог чудотворца и исцелитеља. Према предању, сматра се да је Свети Никола повратио вид Стефану Дечанском па је овај српски краљ храм у коме су похрањене мошти Светог Николе окитио сребром и слао богате прилоге за његово опремање.

Заштитник је многих градова и лука, посебно у Грчкој и Италији, док је у грчком фолклору описан и као „господар мора”. Према предању, некада се на свим хришћанским лађама налазила икона Светог Николе, а он се нарочито празновао дуж Јадранског и Средоземног мора. Кажу да су га чак и турски лађари поштовали.

Поштује се у хришћанском свету као велики чудотворац, а славио га је и кнез Милош Обреновић. До данашњег дана ово је остала једна од најчешћих слава, они који не славе иду код родбине, кумова и пријатеља на честитање.

С обзиром на то да ова слава пада у време Божићног поста, на трпези свечара данас је посна храна. Они пре свега госте дочекују у молитви и радости уз обавезно вино, жито, крсни хлеб и свећу. Свако је према својим могућностима и домишљатости припремио специјалитете којима ће почастити госте. Традиционално, служи се пребранац, подварак, сарма, пуњене паприке, риба, кромпир с луком, чорбе, туршија, ајвар, љутеница... И савремени рецепти дали су могућност домаћицама да уз пите направе слане и слатке ролате, као и колаче и торте са орасима, бадемом, лешником…

Продавци зато пред Никољдан задовољно трљају руке. Добро се данас продају и поклони, од којих неки имају употребну, а други украсну вредност. Уз боцу пића и бомбоњеру, уклапа се и цвет – ружа, кербер, кала, љиљан... Цвећари су углавном припремили мање букете и снабдели се саксијским собним биљкама, а за разлику од протеклих година, када су се куповали раскошни букети, сада дебљина новчаника диктира другачије.

Без обзира на то колико су се и како спремили за славу и какве поклоне су гости изабрали, важно је да се у добром расположењу и са још бољим жељама драги људи састају. У брзој свакодневици славе су још једина добра прилика да  родбинске и пријатељске везе ојачају у нади да ће тако прихватити и генерације које долазе. Уз крсну славу чувамо веру, традицију и обичаје.