Prvi serijski ubica u Srbiji – baba Anujka

Baba Anujka, rođena kao Ana de Pištonja oko 1837. godine u rumunskom delu Banata, ostala je upamćena kao jedna od najmračnijih figura kriminalne istorije Srbije i šireg regiona.

Smatra se prvim serijskim ubicom u našoj zemlji, a njen slučaj i danas izaziva nelagodu, ali i fascinaciju zbog spoja inteligencije, hladnokrvnosti i društvenih okolnosti koje su joj omogućile da decenijama izmiče pravdi.

Anujka se tokom života bavila nadrilekarstvom i travarstvom. U patrijarhalnom i slabo obrazovanom društvu s kraja 19. i početka 20. veka, žene poput nje imale su posebnu ulogu – bile su čuvari „tajnih znanja”, biljaka i napitaka. Upravo je taj položaj baba Anujka vešto iskoristila – pod maskom narodne isceliteljke, počela je da pravi otrovne mešavine koje je nazivala „čarobnim vodama” ili „lekovima za probleme”.

Njene mušterije bile su uglavnom žene iz sela u Banatu, često nesrećne u brakovima, izložene nasilju, siromaštvu ili prevarama. Reč je o periodu kada su brakovi bili ugovarani, a žene, još kao devojčice, ulazile su u takve emotivne odnose. Anujka im je nudila „rešenja” za bračne probleme i „slobodu” jer razvod braka nije dolazio u obzir – napitke čiji je cilj navodno bio da „oslabe” ili „smire” muževe. Međutim, to su bili smrtonosni otrovi, najčešće na bazi arsena. Istorijski podaci pokazuju da je Anujka precizno dozirala otrov prema telesnoj težini žrtve, što ukazuje na ozbiljno znanje i iskustvo.

Procene o broju njenih žrtava variraju. Zvanično joj je dokazana odgovornost za nekoliko ubistava, ali se u narodu i kasnijim istraživanjima pominje da je otrovala između 50 i 150 ljudi. Njena „karijera” trajala je više od 20 godina, a sumnje su rasle tek kada je broj iznenadnih smrti u okolnim selima postao prevelik da bi se ignorisao.

Hapšenje baba Anujke je usledilo 1928. godine, kada je jedna od mušterija priznala da je otrov kupila od nje. Suđenje je privuklo ogromnu pažnju javnosti. Baba Anujka je tada imala više od 90 godina, ali je bila izuzetno pribrana, lucidna i bez vidljivog kajanja. Na sudu je delovala hladno i ravnodušno, što je dodatno pojačalo strah i zgražavanje javnosti. O slučaju vračare Anujke tih godina pisala je „Politika”, a tokom njenog saslušanja, prema izvorima dostupnim u našoj arhivi, Anujka je govorila: „Ja sam davala ljudima samo bajanu vodu, čudotvorni lek protiv svake bolesti. Ona leči i telo i duh. Može čoveka da otkloni od rđavih navika, od duvana, pića i kretanja”.

Pre skoro jednog veka u našem listu objašnjeno je na koji način je „banatska trovačica” pravila svoj napitak. Novinari su naveli da je način trovanja bio veoma jednostavan – „Prvi put je vračarina tečnost davana krišom, u piću ili jelu, a zatim kada bi se čovek već razboleo i u groznici tražio vodu, ukućani su mu u vodu sipali Anujkinu tečnost od koje se umire.”

Osuđena je na 15 godina zatvora, ali je zbog starosti i lošeg zdravlja puštena nakon osam godina. Umrla je ubrzo nakon izlaska na slobodu, gotovo zaboravljena, ali ne i oproštena.

Osuđena je na 15 godina zatvora, ali je zbog starosti i lošeg zdravlja puštena nakon osam godina. Tada je „Politika” pisala da ni posle izdržane robije ona nije priznala da je davala otrov „banatskim snašama” i da je kaznu „za inat izdržala”. Baba Anujka umrla je ubrzo nakon izlaska na slobodu, 1. septembra 1938. godine, navedeno je u arhivskim spisima.

Opasan otrov

Arsenik je hemijski element, metaloid, prirodno prisutan u zemljištu i vodi, poznat po svojoj toksičnosti. Neorganski oblici mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, dok su organski oblici, prisutni u morskoj hrani, manje opasni.

U prirodi se javlja u vidu minera odnosno sulfida i često kontaminira podzemne vode, a u industriji ima široku primenu. Poznat je i kao veoma opasan otrov koji, u zavisnosti od doze i vremena konzumacije, može izazvati akutno i hronično trovanje, najčešće sa smrtnim ishodom. Svetska zdravstvena organizacija svrstava arsen u faktore koji značajno ugrožavaju zdravlje stanovništva, a kontaminaciju vode arsenom među značajne probleme današnjice. Smatra se da je u svetu danas više od 300 miliona ljudi izloženo povećanim koncentracijama arsena preko vode za piće, objašnjavaju iz Udruženja toksikologa Srbije. Većina jedinjenja neorganskog i organskog arsena je bez mirisa i specifičnog ukusa, zbog čega se ne može primetiti u hrani, piću ili vazduhu.