Kisindžer je nudio strateška rešenja

Iako je doskorašnji predsednik Venecuele Nikolas Maduro u poslednjih nekoliko meseci pregovarao s američkom administracijom kako da zajednički reše probleme zbog trgovine drogom koja je završavala na tržištu SAD i krađe izbora 2024. u ovoj južnoameričkoj državi, koja ima možda i najveće rezerve nafte u svetu, ovo poslednje bilo je izgleda ključni razlog za intervenciju vodeće vojne svetske sile.

Sve je neočekivano kulminiralo 3. januara, kad su američki specijalci zarobili Madura i njegovu suprugu, koji su ekspresno prebačeni u Njujork gde će im biti suđeno. Bilo je i poginulih, kao i dosta materijalne štete od bombardovanja.

Bila je ovo gruba agresija na suverenitet Venecuele, po naređenju američkog predsednika Donalda Trampa. Osuda ovog agresivnog čina drastičnog kršenja međunarodnog prava stigla je iz većine država sveta. Odmah su se oglasile i Ujedinjene nacije, koje su većinom glasova postupile isto. Mnoge male države već duže vreme se zalažu za snažne UN i njihovu vodeću ulogu u svetu. Time samo proširuju područje svoje borbe za ljudska prava, koja su sve više ugrožena.

Političari iz zapadnih država tvrde kako je poštovanje ljudskih prava širom planete jedan od glavnih ciljeva spoljne politike njihovih zemalja. To je više deklarativno, nego što se primenjuje u praksi. Ima dosta takvih primera tako da nije teško uočiti da praksa odudara od izjava za javnost. Setimo se samo kako je 19 najrazvijenijih zemalja sveta 78 dana bombardovalo SRJ, iako nisu imale podršku UN za takav čin. Očigledni su nedoslednost i dvojaki standardi, koje posebno ne želi da poštuje najjača svetska sila SAD. Prisetimo se samo bivših i sadašnjih ratova, a može se s dosta sigurnosti tvrditi da će se takvo ponašanje nastaviti i ubuduće, ukoliko se hitno nešto konkretno ne promeni nabolje, kako bi se male zemlje zaštitile od agresije velikih sila. Vidljivo je sve veće umanjivanje uloge UN i drugih međunarodnih organizacija, ne poštuju se međunarodni zakoni i ugovori i sve to upućuje na zaključak da nas čekaju nove agresije na nezaštićene male države. Ovakvim potezima ulazi se u sve veću neizvesnost, s teško predvidljivim posledicama.

Kada američki političari i diplomate govore o tome kakva treba da bude spoljna politika SAD kojoj je cilj zaštita ljudskih prava, rado koriste frazu da diplomatija mora biti podržana silom. Jedno s drugim nikako ne može da ide, jer su to dve potpuno oprečne mogućnosti.

Da li ovaj poslednji slučaj sa Venecuelom pokazuje da postajemo svedoci obnove zapadnog imperijalizma? Da li Amerika sve ovo čini radi svoje globalne prevlasti? Verovatno je tako, ali nije isključeno da želi da stvori i širu koaliciju od država Zapadne Evrope, kako bi mogli da se suprotstave novom savezu BRIKS da bi zavladali čitavim svetom. Novi savez je u fazi čvršćeg povezivanja Kine, Ruske Federacije, Indije, Brazila...

Po svemu sudeći, čelnici sadašnje američke administracije, s Trampom i državnim sekretarom Markom Rubiom na čelu, nisu čitali knjigu Henrija Kisindžera, bivšeg državnog sekretara u vreme predsednikovanja Ričarda Niksona i Džeralda Forda, koju je napisao sredinom devedesetih godina prošlog veka „Da li je Americi potrebna spoljna politika”. Kisindžer je u njoj ponudio strateška rešenja za svoju zemlju koju čekaju velike neizvesnosti u međunarodnoj areni.

Kisindžer se može pohvaliti uspesima koje je imao kao državni sekretar i diplomata. Imao je veliku ulogu kada je uspeo u uspostavljanju diplomatskih odnosa s Kinom. Najviše zahvaljujući njemu Amerika se izvukla iz rata u Vijetnamu, a znatno je doprineo pokretanju detanta sa Sovjetskim Savezom.

Kisindžer se zalagao za negovanje klasičnih državničkih vrlina, kao što su odmerenost, trezvenost, opreznost i strpljivost, za koje smatra da su retke kod savremenih zapadnih, a posebno američkih političara. Zamerao im je što ne proučavaju istoriju i filozofiju, već svoju sliku sveta grade na površnim informacijama i analizama koje im pružaju mediji.

Kisindžer je kritikovao američko bombardovanje Srbije zbog krize na Kosovu. Taj diplomata svetskog ugleda upozoravao je da nijedna američka administracija ne bi smela da se upušta u sukob sa bivšim SSSR-om i sadašnjom Ruskom Federacijom, što je značilo da NATO nikako ne bi trebalo da dolazi na granice Ruske Federacije. U svojoj značajnoj knjizi „Diplomatija” posebno je negativno pisao o bivšem predsedniku Bilu Klintonu, kao neodgovornom misionaru ljudskih prava i demokratije.

Javno i često je to govorio Kisindžer, a u tome ga je podržavao i čuveni režiser i publicista Oliver Stoun, koji je snimio niz dokumentarnih filmova o Prvom i Drugom svetskom ratu, od stručne javnosti ocenjenih najvišim ocenama, ističući njihovu objektivnost. Niko ih zbog tih kritičkih tonova za svoju državu nije proglašavao izdajnicima u SAD.

Bilo bi dobro kad bi mnogi ugledni javni radnici iz svih zemalja sveta digli svoj glas protiv agresivne politike predsednika Donalda Trampa i svakog drugog ko bi krenuo istim putem.

Radoslav Medić,

novinar, Odžaci