SPC ne prihvata uzurpaciju imovine u BiH

Od našeg stalnog dopisnika  

Banjaluka – Smelost federalnog pravosuđa da počne sa preknjižavanjem pravoslavnih svetinja u Federaciji BiH na Bosnu i Hercegovinu, u prvi mah je izazvala nevericu u Republici Srpskoj, pre svega zbog toga što su se pravosudne institucije drugog entiteta uopšte upustile na teren imovinskih pitanja i to zadirući u njegov najosetljiviji deo. Za sada je javnost o spornom procesu upoznata isključivo na osnovu gruntovnih podataka koje je objavio Odbor za zaštitu prava Srba u Federaciji BiH, ukazujući na sporne situacije u Mostaru i Zenici, to jest samoinicijativnog knjiženja kapele, groblja i crkve od strane opštinskih sudova, dok ostali detalji u tim, a moguće i još nekim slučajevima, poput pravnog osnova knjiženja, kao i statusa i obim imovinskih prava SPC, ostaju nejasni.   

Celi „posao” odvija se navodno u okviru takozvane harmonizacije zemljišnih knjiga, što je projekat kojim se i Srbima u FBiH oduzima imovina i dodeljuje novim vlasnicima, to jest sadašnjim stanovnicima tog entiteta, koji imovinu koriste.   

Vlada Republike Srpske formiraće radnu grupu koja će se baviti pitanjem zaštite imovine SPC u Federaciji BiH. Ministar rada i boračko-invalidske zaštite RS Radan Ostojić izjavio je da Srpska neće dozvoliti da se pravoslavna groblja i svetinje knjiže na BiH, jer to predstavlja grubi pokušaj prekrajanja istorije i brisanje identiteta srpskog naroda u FBiH.  

Starešina Saborne crkve u Mostaru Dušan Kojić izjavio je da imovina SPC u Mostaru neće biti nikome prepuštena. „Ona nije izgubljena i naše je vlasništvo, a nikako ’državno’. Primer crkve pokazuje da neće biti dobro ni kada je reč o imovini Srba u Mostaru, a koji su već odavno napustili ovaj grad”, kazao je Kojić za „Glas Srpske”. On je dodao da su znali da je u toku postupak harmonizacija u Mostaru – proces kojim se upoređuju podaci iz grunta i katastra – da bi bilo utvrđeno pravo stanje, odnosno ko je posrednik, a ko vlasnik. „I po nekoj logici crkva je vlasnik zemljišta tamo gde se ona nalazi i gde je groblje. Ljudi su kroz vekove poklanjali tu imovinu crkvi i čak je kod ta dva groblja kupila i dodatno zemljište da bi se ono proširilo. Sve to se upisivalo na crkvu. I ono što je istina u ovom slučaju jeste da smo mi u katastru ostali posednici i vodimo se tako na oba groblja sa crkvom i kapelom. I u tom smislu mi trenutno nemamo problem da će neko sad nas tu izbaciti ili da će ući da naruši na bilo koji način groblje”, pojasnio je Kojić.

On, međutim, primećuje da je crkva morala biti upisana i kao vlasnik.

„Vekovima se brinemo o tim grobljima i kapelama. Na tim grobljima su grobovi još iz 1840. godine. Ono što sam uspeo da saznam od advokata i ljudi koji se bave ovim slučajem jeste da smo u postupku te harmonizacije mi bili stranka koja je zainteresovana za te određene parcele, te da je sud bio obavezan da obavesti sve stranke u tom procesu. U ovom slučaju to se nije desilo”, ukazao je on i precizirao da su minulih dana saznali da je sve objavljeno na oglasnoj tabli suda. Ističe da su advokati iz Banjaluke i Mostara pokrenuli postupak dokazivanja vlasništva i nastoje da dobiju sve podatke iz registara, katastra i grunta, to jest sve spise koji dokazuju „kretanje” tih parcela kroz istoriju – čije su bile vlasništvo i posed.

„Bio sam kod ljudi koji žive u Vrapčićima i oni su mnogo zabrinuti. Osećaju nelagodu zbog svega što se dešava. Jednostavno kada vide da se ovo dešava crkvi, onda se pitaju šta će se desiti njihovoj imovini”, istakao je Kojić. 

Povrh toga, pitanje takozvane državne imovine već decenijama predstavlja jedan od najtežih tereta unutar BiH, jer Sarajevo ne prihvata kao konačnu činjenicu da je Dejtonskim mirovnim sporazumom, kao i dokumentima koji su mu prethodili, to pitanje rešeno podelom teritorije između dva entiteta – međunarodnim ugovorom koji je išao do te mere preciznosti da je definisao čak i imovinske odnose pripadanja obale u slučajevima kada je reka entitetska granica.