Da se ovih dana održavaju vanredni parlamentarni izbori, opozicione stranke bi najverovatnije izašle u najmanje tri izborne kolone, a glavno pitanje bi bio uticaj studentske liste na njihov rezultat. Neke partije bi bezrezervno podržale akademsko-blokaderske kandidate, druge bi spas od mogućeg političkog nestajanja potražile u tešnjoj saradnji sa ideološki srodnim grupacijama, dok bi neke pak sreću okušale samostalno na izborima, pokušavajući na taj način da izbegnu marginalizaciju.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je više puta najavljivao da će krajem ove godine, između oktobra i decembra, najverovatnije biti održani parlamentarni izbori. Nije isključio mogućnost da sa vanrednim parlamentarnim izborima budu i predsednički. „Ja neću skratiti mandat ili ću podneti ostavku ili ne i to je to”, rekao je Vučić. Naveo je i da će na razgovor o svim važnim temama pozvati koalicione partnere, kao i opoziciju, ističući da se dijalogom rešavaju problemi u normalnim zemljama. U vladajućoj koaliciji manje-više zna se ko je ko i da će temelj okupljanja biti oko Srpske napredne stranke sa svojim višegodišnjim koalicionim partnerima.

Na osnovu svega zaključak je da je u opoziciji najviše nedoumica. Utisak je da su, iako izbori još nisu raspisani, a vreme sve više protiče, sve udaljeniji stavovi studenata blokadera i opozicionih partija. Tokom više od godinu dana blokada ulica i univerziteta, iskristalisao se studentski blok koji je daleko od homogene mase. Tu se nalaze mladi ljudi različitih ideoloških opredeljenja, zbog čega se u javnosti sve više pojavljuju šumovi koji sve češće prerastaju u sukobe i vrlo oštre diskusije. Ipak, vrlo su svesni toga da se moraju držati zajedno ukoliko se želi dobar rezultat na izborima.

Ono što je sada poznato jeste da se oni neće kandidovati na izborima, već će delegirati ljude različitih struka, znanja i ugleda koji će biti ideološki sukobljeni. Ipak, kao takvi, prema pojedinim tvrdnjama, nije isključeno da uživaju čak i veće poverenje od predstavnika ostalih opozicionih partija koje ne žele da idu u istoriju, pa često dolazi do oštrih sukoba na opozicionom bloku. Jednostavno, partije hoće da izađu na izbore i vide ovu listu kao konkurentsku i sve više dolazi do oštrih polemika. Tako je Rastislav Dinić iz Zeleno-levog fronta nazvao studentsku listu populističkom i čak je optužio za unošenje podela u antirežimski front! On je otišao toliko daleko da je ove studente svrstao u „antipluralističku ideologiju”, predviđajući im buduću totalitarnu ulogu u uništavanju višestranačja, uz optužbe da „ne vide nikakve prednosti u njemu (višestranačju) i vide ga tek kao prepreku za ostvarenje narodne volje”.

Ako je studentski pokret, kao ozbiljna politička snaga u ovoj zemlji, protiv jedinstvene liste, onda, jednostavno, to neće moći da bude realizovano, izjavio je u intervjuu za Fonet predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas. Naveo je da nikada nije ni bilo razgovora sa studentima. „Vi mene pitate zašto ne podržite (studentsku listu), a ja vas pitam – šta da podržim? Ljude koji će biti na listi, a za koje ne znam ko su, koji će praviti svoje stranke i treba da budu u vlasti četiri godine, a jedni su za Evropsku uniju, drugi su protiv, jedni su za liberalni kapitalizam, drugi za socijaldemokratske principe, jedni smatraju da Srbija treba da se naoružava, a drugi, kao SSP, smatraju da Srbija treba da ulaže u obrazovanje”, objasnio je Đilas.

Na pitanje kako odgovara na zahtev studentskog pokreta da se opozicija skloni i ne učestvuje na izborima, Đilas kaže: „Još bolje je da se skloni SNS – ako se skloni SNS, onda pobeđuju oni koji su protiv vlasti, sasvim sigurno.” Naglasio je da mora da se definiše ko govori u ime studentske liste i da ti predstavnici treba da razgovaraju sa opozicijom, ali da je do toga teško doći, jer u ovom trenutku ne postoji spremnost jedne strane da razgovara sa drugom.

Predrag Lacmanović, izvršni direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus”, kaže da „to ulagivanje opozicije studentima, protestantima ili blokaderima, kako god da ih nazovemo, nije bilo plodonosno za opoziciju”. Za „Politiku” ocenjuje da mu nije jasno kako to nisu videli nego su dozvolili da se njihova politička aktivnost odvija stihijski do pre koji dan.

„Možda nije bilo popularno biti protiv ovih studenata, ali nisu morali tako bezuslovno da ih podržavaju i da ne osuđuju pojedine akcije koje su sprovodili blokaderi za koje nije bilo opravdanja. Apsolutna je bila podrška tom pokretu, međutim, posle određenog vremena, opozicija se osetila ugroženom. Nije primetila da je to bilo od samog starta i podsećam kako je na jednom od skupova prošao ’Proglas’, čiji predstavnici su izviždani i oterani sa bine. Jasno je od strane blokadera da opozicija nije poželjna i da ne treba da se meša. To je trebalo da im bude jasan znak da moraju da nastave svoj posao i da imaju svoj stranački kontinuitet i ako nemaju sagovornika u redovima blokadera, da ne treba ni da im daju toliku podršku”, kaže Lacmanović.

Dodaje da sada pripadnici opozicije vide da se nalaze u nezavidnoj situaciji, da su ih studenti pretekli po popularnosti, kao i da opozicionari zato sada napadaju tu novu političku grupaciju sa pitanjem: „Šta to mi treba da podržavamo?” „Nije prirodno da nema nikakvih imena, da ne znamo za koju politiku će se boriti i još traže bezuslovno da ih neko podrži. U javnosti se spominju različita imena, koja bi trebalo da dobiju prednost u odnosu na one koji se godinama bave politikom. U okolnostima kakve su sada videćemo šta će se dešavati sa blokaderima – verujem da će biti podela među njima. Skeptik sam da će oni neku svoju priču koju su gradili godinu dana pretvoriti u pobedu”, navodi Lacmanović. Na pitanje šta bi konkretno savetovao opoziciji, odgovara da bi jedino rešenje bilo da ona izađe na izbore ukoliko želi politički da preživi. „Ukoliko podrže studente, oni će izgubiti identitet i lagano će nestati sa političke scene”, smatra Lacmanović.

Temu podrške studentima blokaderima ponovo je u fokus stavila izjava studenta Borisa Kojčinovića u „Utisku nedelje”, koji je govorio o tome koliko bi trajao mandat novim poslanicima. Iz svega što je novosadski master student komunikologije rekao proizlazi da taj mandat ne bi bio oročen na godinu dana, kako se dugo spekulisalo – što zbog tvrdnji da će na studentskoj listi biti ljudi koji će se obavezati da se više neće baviti politikom, što zbog navike nestrpljive javnosti da vidi ono što želi. Pripadnicima opozicije se sugeriše da bi mogli da nađu drugi posao da prežive u periodu od „četiri godine, ili možda manje, možda više”.

Politički analitičar Branko Radun kaže da bi podržavanje studentske liste iz stranačkog ugla poistovetio sa bojkotom, jer se na taj način gase. Za naš list navodi da podrškom studentima oni prepuštaju njima opozicionu štafetu i da će onda oni koji su uspeli da na mala vrata ubace svoje kandidate na listu profitirati, a ko nije – male su šanse da će preživeti.

„Ako ne učestvuju na izborima, stranke samo gube. Pokazalo se da je bojkot velika greška. Možda ti koji podrže studentsku listu imaju neku računicu, ali samo ukoliko bi vrlo brzo bili održani drugi izbori. U suprotnom oni samo gube. S druge strane, ukoliko samostalno izađu, moraju da ostvare neki rezultat i da ne prođu katastrofalno. Moraju da nađu neki modalitet za izlazak na izbore i da imaju nekog ko će da vodi listu, a ko nije potrošen i da ima neki program. Nije poenta da se opozicija mehanički skupi na jednom mestu i da ima jednu listu. To jednostavno nije cilj iako objektivno sada nemaju neke rejtinge”, kaže Radun. Dodaje da ako imaju dobre kandidate, uz dobru kampanju mogu da ostvare dobar rezultat, ali da je istovremeno pitanje da li imaju za to snage.

Ocenu da bi najbolje bilo da na predstojećim izborima bude jedna izborna lista opozicije, izneo je Miloš Jovanović, lider Nove demokratske stranke Srbije, ali je zaključio da je sada izvesno da do nje neće doći. „Verujem da će studentska lista prikupiti neke apstinente i da će imati dobar rezultat zato što je u nju uloženo dosta energije. Verujem, takođe, da će opstati i proevropska opozicija. Što se Novog DSS-a tiče, siguran sam da ćemo kao veteranska stranka, koja je proživela sve i koja je tvrđa od Njegoševog oraha, biti stožer ideje autentične desnice”, tvrdi Jovanović.

Branko Radun kaže da je ipak najgora stvar za opoziciju to što će se neki pridružiti studentskoj listi, a neki neće i zbog toga će loše proći i jedni i drugi. „Šta god da urade i oni koji pređu cenzus i oni koji to ne učine biće na meti. Ako ne pređu, biće optuženi da su rasipali glasove. S druge strane, ukoliko pak prođu cenzus, slede napadi da bi ta lista osvojila mnogo više glasova da su se priklonili studentima blokaderima”, kaže Radun.

Upozorava da se ne zna koje stavove zastupaju predstavnici onih koji su svoj politički imidž i kapital stekli blokadama i da to nije prirodno. Kaže da birači znaju kome daju glasove i za šta se zalažu kada na izbornom listiću zaokruže broj iza koga se nalaze Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Dragan Đilas, Savo Manojlović ili kada glasaju za Zeleno-levi front. To jednostavno nije slučaj ukoliko je reč o studentima blokaderima.

„Nije ubedljiv odgovor da neće da izađu sa programom i imenima dok se ne raspišu izbori. Ne postoje izbori u svetu da ti treba da glasaš za nekoga za koga i ne znaš ko je, za politiku koja je imaginarna. Bez jasnih odgovora o statusu Kosova, Srebrenici, ratu u Ukrajini i pozicioniranja Srbije nije moguće zamisliti iole ozbiljniji program. Mi sada nemamo informaciju da li su studenti blokaderi za Zapad ili Istok, za ulazak u EU ili za čvrstu saradnju sa Kinom. Sada imamo paradoksalnu situaciju da su neki studenti za ulazak u NATO, a drugi protiv toga. Cilj je očigledno da se uzme što više glasova i sa leva i sa desna”, navodi Radun. Ipak, upozorava da takva politička praksa na Zapadu ne postoji.

„Zamislite da kandidujete senatora ili kongresmena i da se ne zna ko će to biti i kakvu politiku će zastupati. Mora da se zna s kim imamo posla. U ovom slučaju ne znamo i to je ’mačka u džaku’. I sada opozicija treba da ih podrži, da bi je neko potapšao po ramenu i poslao u penziju. Ako to ne urade, optužiće ih da sarađuju sa vlastima. Da se ja pitam, ukoliko se već bavim politikom, onda bih izašao na izbore, jer političke partije nisu humanitarne organizacije ili udruženja građana. Čemu stranka služi? Da bi na nekim izborima osvojila neke glasove. A oni koji ne izađu na izbore jednostavno nisu stranka, već, recimo, grupa za pritisak. To što si ti negde u APR prijavljen kao stranka i ne znači da to jesi. Jednostavno firma koja deset godina nema promet i nije firma”, zaključuje Branko Radun.

Nejasno ko stoji iza liste i upravlja plenumima

Predrag Lacmanović kaže da ujedinjenje ima smisla ukoliko ih građani žele, jer ako oni posle izbora nestanu, nije jasno šta traže u politici. „Prema tome, oni moraju da se bore za svoje mesto, a ne da svoje mesto u političkom životu prepuste studentima ili ne znam kome. Objektivno se ne zna ko zaista stoji iza ove liste, jer kada se kaže studenti, na prvu loptu se misli na stotine hiljada mladih, a to niko ne može da tvrdi. Vidimo da se u plenumima nalazi petoro ljudi kojima očigledno neko upravlja i donosi odluke zajedno s njima ili u njihovo ime. Tako da je sve jako konfuzno i ne vidim nikakav politički program. Vidim samo jednu borbu za vlast. Do sada su njihovi rezultati vrlo loši jer su ozbiljno urušili ekonomiju i imam utisak da se opozicija nije baš snašla u datoj poziciji”, zaključuje Predrag Lacmanović.

Milivoje Pavlović: Pokušavaju da izazovu nestabilnost urušavanjem autoriteta

Komunikolog prof. dr Milivoje Pavlović ocenjuje da „pošto blokaderi i oni koji ih podržavaju ne mogu da negiraju, niti da poruše novoizgrađene puteve, mostove, bolnice ili škole, pokušavaju da nestabilnost u društvu izazovu urušavanjem autoriteta”. „Napadaju najvećma one koji imaju dugoročne vizije i koji naloge vremena sprovode ličnim primerom. Zato su se na udaru našli najpre patrijarh Porfirije i predsednik Vučić”, kaže Pavlović.

Ko raspisuje izbore i koji su rokovi

Parlamentarni i predsednički izbori se raspisuju na različite načine. Tako izbore za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije raspisuje predsednik Republike Srbije 90 dana, ukoliko je reč o redovnim izborima, pre nego što isteknu četiri godine od dana kada je konstituisana Narodna skupština. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 45, ni više od 60 dana. Predsedničke izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata predsednika republike. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30, ni više od 60 dana – ovaj krajnji rok propisan je i samim Ustavom.