Tajna grenlandskog trougla

Znate li onaj kad Ameri primete da su Sovjeti počeli da farbaju Mesec u crveno? Predsednikovi ljudi i Pentagon smiruju ništa ne brinite, sve je pod kontrolom – no ne vredi. „Sovjeti su već ofarbali četvrt meseca”, pišu mediji. Ne paničiti. Ali, evo, već se vidi sa Zemlje, više od pola je već crveno. Ne dramite. Ali, predsedniče... Nemojte reći da vas nismo upozoravali, Sovjeti su ofarbali ceo Mesec u crveno. – Uzmite belu farbu i napišite preko „koka-kola”. 
Dok nismo bili uvučeni u bespuća trenutne zbilje u Hrvatskoj, na ovom mestu pisali smo o značaju maskare i dvoje pripadnika slovenačkog kontingenta, Muji i Hasi, za Grenland. Plavuše u geopolitici Arktika jedan kroz jedan. Spomenuli smo i da je Grenland vrlo interesantan IT megakompanijama koje se bave skladištenjem podataka jer ono zahteva mnogo energije za hlađenje kompjutera, a grenlandsko tlo je hladno i zato vrlo pogodno za tu lukrativnu industriju. Zbog svog geografskog položaja pogodno je i za zaštitu kompanija čiji se proizvodi koriste za nacionalne bezbednosne i obrambene potrebe.

Predsednica SAD u seriji „Diplomata” je još onomad američkoj ambasadorki u Velikoj Britaniji u dvadesetak poteza flomasterom objasnila zašto je još ledeni Arktik jedna od najužarenijih geopolitičkih tačaka današnjice. Zbog projekcije ruske nuklearne moći ka Americi sa mora. Ako se uzme u obzir da su trenutno Evropljani jedini koji su za nastavak rata u Ukrajini, što je skup u Davosu ogolio, logično je pretpostaviti da bi u slučaju njegove eskalacije Rusi razmatrali i upotrebu nuklearnog arsenala.

Najpovoljniji način bio bi s površine ili dubine vodene mase između Grenlanda, Islanda i Velike Britanije i otud još jedan sasvim logičan odgovor na američku stratešku zainteresovanost za Grenland. 
Ne sme se nasedati na foru da je to samo Trampov najnoviji hir. Hoćete da nastavite s ratom iako nesrećni Ukrajinci shvataju demografske posledice tog užasa i spremni su na kompromise s takođe spremnim Rusima – izvolite, ali mi ćemo preduprediti eventualne negativne posledice po naše nacionalne interese. Na osnovu sporazuma iz 1951. godine imamo sva prava da na Grenlandu pojačamo svoje prisustvo. Iz spomenutog trougla moguće je lakše ugroziti i britanski nuklearni arsenal, koji je skoro skroz smešten u Škotskoj i njenim teritorijalnim vodama, nego čak i iz Kalinjingrada, što se takođe lepo moglo naučiti u „Diplomati”.

On je strateški bitan celom severnom krilu NATO-a, pa je samo neko neupućen ili tendenciozan mogao da spinuje priču da će se NATO raspasti zbog iskrcavanja trampijanaca na Grenland. Uzeli ljudi belu farbu i… 
Rat u Ukrajini, kao što će verovatno biti i sa svakim ratom u budućnosti, dominantno se vodi iz svemira i sajbera, a i sukobi u sva tri konvencionalna domena (zemlja, voda i vazduh) sve više zavise od napretka u svemirskim i sajber tehnologijama. Da nije „Starlinka”, brzog i pouzdanog satelitskog interneta, ne bi bilo ni dosadašnjih ukrajinskih uspeha od upotrebe dronova, pa nadalje. On je, gle čuda, ipak pre američki nego evropski resurs.

Na početku agresije neke manje i srednje zemlje članice EU i NATO-a iskazale su spremnost da posredno ratuju u Ukrajini do iscrpljivanja svojih svojih rezervi, otprilike 5.000 šlemova. Izdvajanje za odbranu od dva ili tri odsto, pa i pet odsto bruto društvenog proizvoda, odakle ide i veliko deo pomoći novim saveznicima poput Ukrajine, zvuči optimistično sve dok se ne shvati da je BDP manjih saveznika već uporediv s godišnjim profitima američkih IT megakompanija, o Kaliforniji da ne govorimo. 
Ključna tačka na planeti u koju se sada sliva najveća količina podataka iz satelita i dalje kablovima prenosi sve do naših mobilnih telefona trenutno je na Svalbardu, norveškom arhipelagu u Severnom moru. Razlog je konstelacija prirodnih satelita u našem sazvežđu, zbog koje je Svalbard poput pupčane vrpce između svemira i planete Zemlje. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović shvatio je njegov strateški značaj spominjući ga nedavno u kontekstu bitke za Grenland, ali iz pogrešnog ugla. Američki stručnjak za geopolitiku Filipa Malmgren, žena koja je savetovala dva, a njen otac četiri američka predsednika, nedavno je podsetila da su kablovi za prenos podataka položeni vrlo gusto u arktičkim i atlantskim vodama počeli da se seku upravo zbog rata u Ukrajini. Zapad, ne samo Tramp i njegovi tehno-saveznici, shvatio je mu treba geografski bekap za Svalbard, a Grenland se i za to čini idealnim rešenjem. Plavuša Malmgren podseća na još jednu relevantnu okolnost zbog koje su Grenland i Arktik užarene geopolitičke tačke. Naime, trka za svemir ponovo se ubrzava, sada mahom između SAD i Kine, a nje nema bez spomenutog mehanizma masovnog i brzog prenosa podataka. 
Svemir je, pored mogućnosti skoro neograničenog brzog interneta i izvor obilja energije i drugih resursa koji se s ubrzanim razvojem nauke i tehnologije uskoro mogu koristiti na Zemlji. Kompanija „Gugl” već najavljuje da će svoja postrojenja za smeštaj podataka postaviti u svemir. Razvija i tehnologije korišćenja energije Sunca preko panela postavljenih u svemiru, koja se posle radio-talasima usmerava ka nama. Spomenuti paneli, da bi bili masovno efikasni i isplativi na Zemlji, inače, koriste suviše velike površine, nekad i dragocenog obradivog zemljišta. Nedavno je otkriveno i da Mesečeva prašina sadrži helijum 3, koji se u tom obliku skoro ne nalazi na Zemlji, a vrlo je bitan za razvoj energije iz nuklearne fuzije, takođe neograničenog energetskog resursa. Ukratko, Grenland nam je i za sve to potreban. 
Skoro nezapaženo u svetskoj javnosti, američka administracija najavila je pokretanje projekta „Dženezis” (geneza), koji po značaju prevazilazi nedavno objavljene američke strategije odbrane i bezbednosti. Projekat je operacionalizacija Trampove ideje da četrdesetak državnih, vrhunskih, maksimalno zaštićenih naučnih centara, poput Los Alamosa, budu otvoreniji u deljenju svojih dostignuća s javnošću. Očekuje se da će se prva sinergija osetiti u korišćenju novih saznanja o tehnologijama materijala. Ne zaboravimo, NASA je izmislila teflon. Verovatno i trajne najlon hulahopke i lak za nokte, no izgleda da su lobiji tih industrijskih kompleksa toliko jaki da ne dozvoljavaju da te tehnologije iscure u javnost, sumnja vaša plavuša u geopolitici. 
Doktor Malmgren primećuje da Tramp ima strateški relevantne ideje od kojih koristi mogu da imaju mnoge zainteresovane strane, ali da ih ne artikuliše uvek na najoptimalniji način. Na svoj način, pripremajući teren Venecuelom i pre toga „ekstrakcijom” iranskih i Hamasovih lidera i naučnika, govorom u Davosu predočio je svoju ideju nove Jalte, kojom se ne rešava samo pitanje pojedinih aktuelnih geopolitičkih kriza, koje i mediji i analitičari pogrešno tretiraju kao izolovane (Ukrajina, Gaza, Tajvan), nudeći sveobuhvatnije rešenje u kojem, ako su pravila igre iole po zapadnim principima, svi dobijaju. 
Ona to opisuje kao prelazak iz ratova zvezda u kojem se ratuje protiv čoveka iz neprijateljskih redova u zvezdane staze u kojima se bitka vodi protiv problema i izazova. Svaka tako osvojena bitka korisna je za sve supersile, ne samo SAD, što u konačnici koristi celom čovečanstvu. Umesto što ratujemo za limitirane resurse na Zemlji, neretko ih trošeći (ljudski životi, energija i vremena) više nego što dobijamo, zašto ne bismo pod fer uslovima sarađivali da razvijemo tehnologije kojima bi se neograničene količine energije i drugih resursa iz svemira donele na Zemlju. Poziv na otvaranje američkih dosijea iks laboratorija veliki je prvi korak i znak dobre volje da se sarađuje u tom pravcu. Benjamin Netanjahu i Milorad Dodik očito već kupuju belu farbu. Vreme je i da mi razmislimo o tome.

*Politički analitičar

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista