Lekari najpoželjnije mladoženje

Princ na belom konju, glavni junak Grimovih i Andersenovih bajki kojima su uspavljivane generacije devojčica koje su verovale da će ih baš on izvesti pred oltar, odjahao je u istoriju ženskih maštarija i ustupio mesto – princu u belom mantilu. Naime, ako je verovati rezultatima najnovijeg ispitivanja agencije za istraživanje tržišta u okviru „Egis grupe”, koje je sprovedeno na uzorku od 5.500 ispitanika iz Brazila, Kanade, Kine, Francuske, Malezije, Južne Afrike i Sjedinjenih Američkih Država, danas je najpoželjniji mladoženja – lekar.

Rezultati ovog istraživanja, između ostalog, pokazali su da ljudi širom planete najviše veruju Hipokratovim poslenicima, najviše im se dive i smatraju ih najpoželjnijim bračnim partnerima. Profesori se nalazi na drugom mestu po privlačnosti, dok su naučnici treći izbor za najpoželjnijeg mladoženju. Na začelju kolone najpoželjnijih partnera nalaze se zaposleni u medijima, marketingu i šou biznisu – glumci, muzičari i novinari.
Klinički psiholog Zoran Aleksić kaže da nije iznenađen rezultatima ovog istraživanja, jer svet muško-ženskih odnosa uređuju jednostavne psihološke jednačine, a jedna od svevremenih glasi – muškarci se žene lepotom, a žene se udaju za moć i sigurnost. A sigurnost je „srednje ime” svakog lekara i vizitkarta koja belim mantilima osigurava „vizu” za žensko srce.

„Potreba za sigurnošću, stabilnošću i poverenjem čini ’sveto trojstvo’ ženske psihe, a lekar zadovoljava sve te potrebe. Osim toga, ne treba zaboraviti da izbor partnera zavisi od svesnih, ali i nesvesnih motiva, a jedna od arhetipskih ženskih motivacija jeste da biraju onog muškarca za koga procenjuju da će brinuti o njihovom potomstvu – i u zdravstvenom i u finansijskom smislu”, objašnjava naš sagovornik i dodaje da mnoge žene na beli mantil, baš kao na bioskopsko platno, projektuju ove potrebe.

„Fatalna privlačnost” belog mantila počiva i na činjenici da bela boja, u simboličkom smislu, asocira na čistoću i nevinost, zbog čega mnoge žene stavljaju znak jednakosti između lekara i muškarca koji nosi taj beli mantil. I baš kao što je u svetu vizuelnih simbola stetoskop simbol lekarske profesije, tako u svetu psiholoških simbola sigurnost, moralnost i poverenje – asocijativno dovode u vezu sa onima koji nose stetoskope. Osim toga, lekarska profesija je zanimanje u koje je ugrađena etička dimenzija i mnoge osobe smatraju da je polaganje Hipokratove povelje „garancija” da je moralnost jedna od vodećih osobina koje opisuju lekara.

„Posmatrano iz socijalnog ugla, udajom za lekara žena stiče socijalni status – iako je ekonomska kriza u mnogim tranzicionim zemljama devalvirala lekarsku profesiju u materijalnom smislu, lekari u razvijenom svetu obično pripadaju višem socijalnom staležu. Drugim rečima, supruga lekara je u psihološkom, socijalnom, ali i u bukvalnom (zdravstvenom) smislu u dobrim rukama, a brak sa doktorom obično nije sinonim za šetnju po emocionalnom minskom polju”, zaključuje naš sagovornik.

Izvor psihološke moći lekara leži u činjenici da doktori drže „ključeve” života i smrti, a mnogim ženama su ti ključevi zanimljiviji od ključeva najnovijeg „mercedesa”. Osim toga, žene se udaju za pobednike, a lekari su ti koji svakodnevno odnose pobedu nad smrću i daju život. Zbog toga su mnoge dame dobrovoljne žrtve iluzije da su lekari – bogovi i da se udajom za ’beli mantil’ obezbeđuje boravišna viza na Olimpu”, u šali konstatuje naš sagovornik.

Baš kao što se, po rečima Zorana Aleksića, između kalendarske i emotivne zrelosti ne može staviti znak jednakosti, tako ni profesija nije „sertifikat” nečije psihološki zrelosti i stabilnosti, ali je izbor partnera motivisan mnogim nesvesnim motivima i uverenjima, a jedan od njih je i (ne)osnovana pretpostavka da neko ko se bavi etičkim zanimanjem ostaje uzorna, moralna i odgovorna ličnost i posle završetka radnog vremena.

„U prilog ovoj tezi indirektno govore rezultati pomenutog istraživanja, u kojima su ispitanici kao najmanje poželjne mladoženje označili zaposlene u šou biznisu i lažnom svetu celuloidnih slika, koje nemaju radno vreme i žive od danas do sutra”, zaključuje Aleksić.

Dr Miodrag Colić, direktor Centra za opekotine, plastičnu i rekonstruktivnu hirurgiju KCS, smatra da se lekarima uglavnom dive osobe koje pripadaju srednjim i nižim socijalnim slojevima. „Iako je doktorska profesija sinonim za siguran i stabilan posao i nezavisna od političkih turbulencija, doktori se često svrgavaju sa pijedestala divljenja zbog lekarskih grešaka ili afera sa sestrama. Ipak, smatram da je u tranzicionim i kriznim vremenima fascinacija lekarima, profesorima, naučnicima i ostalim ’intelektualnim’ profesijama manje izražena od divljenja prema ’prinčevima u belom BMW-u opasanim zlatom i oreolom opasnih momaka’”, zaključuje dr Miodrag Colić.

Katarina Đorđević