Ma­nje­ pla­te, ili re­ba­lans bu­dže­ta

Nemam za vas dobrih vesti. Obraćajući se juče novinarima urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi” Stojan Stamenković na jezgrovit način je najavio pokazatelje o smeru srpske ekonomije: padaju industrijska proizvodnja, uvoz, izvoz, promet, obim finansijskih transakcija, investicije… Rastu samo strahovi od novih teškoća s kursom, antiinflacionom politikom, prevelikom javnom potrošnjom, problemima s visokim trgovinskim, a potom i platnim deficitom, manjkom stranih direktnih investicija… a devizne rezerve NBS se polako tope.

Pitanje je samo dokle će posrtanje trajati i do kojih će granica stići.

Prema podacima za decembar, učinak u industriji manji je devet odsto nego u istom mesecu 2007. Ako bi se taj tempo nastavio cele ove godine Srbija bi, prema proceni Stamenkovića, zabeležila pad industrijske proizvodnje od desetak procenata. Od sedam delatnosti, koje čine čak 71 odsto industrijskog rasta naše privrede, samo hemija još pokazuje znake života. Sve ostale, pogotovo proizvodnja metala, gume i plastike, padaju. Osetno malaksava izvoz, a sa njim i uvoz sirovina i repromaterijala. Zato je, kako je priznao Stamenković, trgovinski deficit za prošlu godinu 8,1 umesto gotovo izvesnih 8,6 milijardi evra.

Zbog svega toga sasvim je izvesno i smanjivanje lanjske procene bruto domaćeg proizvoda sa 6,5 na jedva pet procenata. I to je, kaže, pod znakom pitanja. Stamenković smatra da polazište po kome će rast BDP-a ove godine biti 3,5 odsto, s kojim se „ušlo” u sve budžetske računice, već sada treba zaboraviti. To je gotovo nedostižno, jer će se svet, a posredno i mi, susresti sa neviđenom recesijom koja je već odnela 30 triliona dolara ili 70 odsto svetskog godišnjeg BDP-a.

Stamenković je pozdravio napore vlade da u naše privredne tokove „upumpa” 122 milijarde dinara, ali, kako je istakao, to ni izbliza neće biti dovoljno da se smer našeg ekonomskog posrtanja bar uspori. Te pare nisu dovoljne. Potrebno je mnogo više, a za to mora da se potrudi sama država, pa ako treba i direktnim zaduživanjem kod međunarodnih finansijskih institucija. U prvom redu kod MMF-a.

Ovo vreme recesije, smatra Stamenković, treba da iskoristimo za pripremanje takvog tržišnog i ekonomskog ambijenta u koji će strani investitori sami želeti da dođu, a ne da ih mi vučemo za rukav. Po njemu, valja u što većoj meri iskoristiti domaću štednju i ono malo naše akumulacije, jer je već izvesno da na strana direktna ulaganja ne možemo računati u većoj meri.

Stamenković je ocenio da razume pokušaje Narodne banke Srbije da stabilizuje kurs dinara čak i pojačanim intervencijama iz deviznih rezervi, ali i postoji donja granica do koje se može ići. On nije ni za zamrzavanje kursa, jer bi se odmah „povampirilo” sivo tržište, za njegovo očuvanje bilo bi potrebno još više deviza, a za neko vreme morali bismo da posegnemo za osetnom devalvacijom. Privreda, dakle, ni time ništa ne bi dobila, kao što ni sada ne može da računa sa nekakvom izvesnošću u stabilizovanju kursa.

-----------------------------------------------------------

Dva rešenja

Prema proceni saradnika MAT-a Miladina Kovačevića, još u vreme usvajanja ovogodišnjeg tesnog budžeta bilo je jasno da on počiva na staklenim temeljima. Pogotovo njegova prihodna strana. Sada, kada je već izvesno da se pojedini važni parametri za njegovo održavanje polako ruše, nema velike mudrosti, niti izbora.

Jedno rešenje jeste osetno kresanje svih izdataka, naročito plata i penzija, ali takvi potezi u ovom času nisu ni socijalno, niti politički mogući. To će, kako reče Kovačević, obaviti viša sila – inflacija. Obezvređivanjem prihoda, ali i rashoda. Ostaje, naravno, i rebalans budžeta koji nikada u našoj istoriji nije išao na dole. U kom će smeru za koji mesec krenuti, novinarima je ostavljeno da naslućuju.