Ćulibrk o medijima kao „dželatima“: gde je taj princip bio posle „Ribnikara“ i nadstrešnice (video)

Gostujući na televiziji N1, urednik nedeljnika Radar Milan Ćulibrk uputio je oštre kritike na račun dela medija zbog načina izveštavanja o tragediji na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ocenivši da je reč o „lešinarenju“ i nedopustivom proglašavanju krivca bez dokaza.

Međutim, njegov istup otvorio je i pitanje doslednosti takvih stavova u širem kontekstu nedavnih društvenih događaja.

Ćulibrk je u emisiji naglasio da „uloga medija nije da bude dželat“, kritikujući redakcije koje, kako tvrdi, unapred znaju ishode i imenuju odgovorne. Istovremeno, upotrebio je izraz „lešinarenje“ za način na koji pojedini mediji prate tragediju.

SRAM TE BRE BILO SEDE KOSE! Šolakovac priča kako se "lešinari" na tragediji na Filozofskom fakultetu a oni organizovali REVOLUCIJU ZBOG RIBNIKARA I NADSTREŠNICE!

N1: "Uloga medija nije da proglašava krivce i da bude dželat“, kaže urednik nedeljnika *Radar* Milan Ćulibrk. A baš… pic.twitter.com/SyYfipv7NJ

— DETEKTOR LAŽI (@LaziDetektor) March 28, 2026

Ipak, upravo ta kvalifikacija otvara prostor za poređenje sa ranijim izveštavanjem i medijskim kampanjama povodom tragedija koje su potresle Srbiju, poput događaja u Osnovnoj školi „Ribnikar“ i pada nadstrešnice u Novom Sadu. U tim slučajevima, značajan deo medijskog i javnog prostora bio je ispunjen snažnim političkim interpretacijama, zahtevima za odgovornošću i pozivima na masovna okupljanja.

Upravo u tim situacijama deo medija, uključujući i one koji danas upozoravaju na „lešinarenje“, aktivno učestvovao u formiranju narativa koji su prevazilazili okvire informisanja i prelazili u otvoreni aktivizam. Tada nije izostajalo ni javno imenovanje odgovornih, niti snažna medijska mobilizacija, koja je u pojedinim fazama poprimala i obrise političkog pokreta.

U tom svetlu, Ćulibrkove poruke o neophodnosti uzdržanosti i profesionalne distance dobijaju dvostruko značenje. Dok s jedne strane ukazuju na realan problem preuranjenih zaključaka u medijima, s druge strane otvaraju pitanje selektivne primene tih principa.

Sagledano iz te perspektive, rasprava o izveštavanju o tragediji na Filozofskom fakultetu nije samo pitanje profesionalnih standarda, već i doslednosti u njihovoj primeni, posebno kada se isti akteri u različitim situacijama postavljaju prema istim etičkim dilemama na različite načine.

Ćulibrkov istup tako, umesto da zatvori temu, dodatno je naglasio podele unutar medijske scene i otvorio pitanje da li se kriterijumi profesionalnog novinarstva primenjuju jednako u svim okolnostima, ili zavise od šireg političkog i društvenog konteksta.