Ćirilica još nije za muzej

Javljam se povodom otvaranja Muzeja ćirilice u Rači i njegove stalne postavke. Smatram da ćemo ćirilicu stvarno sačuvati ako je svakodnevno koristimo, ako je u službenoj i javnoj upotrebi. Službena prepiska državnih organa s pojedincima, a i međusobno, obavezna po Ustavu. To se odnosi i na društvene ustanove i institucije, štampu, televiziju i izdavačku delatnost.

Posebno je važno da se udžbenici i druge publikacije štampaju ćirilicom. To bi imalo efekta i na građane i na javnu upotrebu ćiriličnog pisma.

Kad je reč o tome da je ćirilici odzvonilo, zavirite u školske sveske đaka trećeg i četvrtog razreda, pa ćete videti da je 90 odsto tekstova pisano latinicom. Slova su ni velika, ni mala, ni štampana, ni pisana, bez kvačica... Zašto je to tako? Gde su učiteljice i učitelji?

Što se srpskog jezika tiče, on je na celoj teritoriji Republike Srbije u zvaničnoj upotrebi, bez obzira na nacionalni sastav stanovništva u pojedinim njenim delovima.

Radisav M. Jeremić,

profesor sociologije u penziji, Kraljevo