Iz dima i vatre izvlačio ugrožene stanare
Nagrada grada Beograda „Svetislav Stojanović” koja se dodeljuje za hrabrost, podvig i postignuće u Vatrogasnoj službi otišla je ove godine u ruke Dušana Janićijevića, vođe grupe u Vatrogasno-spasilačkoj jedinici na Voždovcu. Janićijević, koji se ovim poslom bavi više od 14 godina, priznanje je dobio i zbog dve intervencije iz prošle godine gde je uspeo da dođe do ljudi zarobljenih u zapaljenim kućama i izvuče ih napolje.
– Priznanje koje sam dobio nije nagrada samo meni, već i mojim kolegama. Mi smo tim i jedni bez drugih ne možemo da funkcionišemo na terenu. Tako je bilo i u ova dva slučaja na Zvezdari i u Grockoj, gde je požar izbio u dva stambena objekta. Na Zvezdari, u Prvomajskoj ulici smo dobili poziv da gori dvospratna kuća. Požar je prijavljen u 19.46 sati i mi sa Voždovca i kolege sa Zvezdare stigli smo za nekoliko minuta. Na terenu nas je ukupno bilo 16, sa nekoliko vozila i cisterni. Ispostavilo se da u ovoj kući površine oko 200 kvadrata gori kotlarnica u prizemlju. U toj vatri izgorela je peć na pelet i ogrev, a plamen se proširio i na ulazna vrata kuće. Od požara se cela kuća zadimila pa su ljudi koji tu stanuju izašli na terasu na drugom spratu. Uspeli smo brzo da ugasimo vatru, ali nismo smeli da pustimo stanare da sami izlaze kroz gust dim. Kolega i ja smo se popeli do terase, stavili im takozvane kapuljače na glave i pomogli da izađu bezbedno – priča Janićijević.
Situacija je bila drugačija u intervenciji u Bilećkoj ulici u Grockoj. Poziv su vatrogasci dobili u 17.22 časova i za sedam minuta bili su na mestu požara. Gorela je porodična kuća od 300 kvadrata, odnosno jedan njen manji deo. Izgledalo je da će to biti lak posao, ali ispostavilo se da je u kuhinji, gde su se zapalili aspirator i kuhinjski elementi, ležala starija žena.
– Žena je bila bez svesti, ali je davala znake života. Nismo smeli da gubimo ni trenutak. Odmah smo reagovali, stavili joj kapuljaču na glavu i brzo je izneli napolje gde su bili lekari. Ona nije bila jedina kojoj je bila potrebna njihova pomoć. Jedan od stanara se nagutao dima pa mu je posle prvog lekarskog zbrinjavanja bila potrebna i pomoć u najbližoj zdravstvenoj ustanovi – priča on.
Janićijeviću su ovo samo neke od svakodnevnih intervencija. Nisu to samo požari, već i mnoge druge intervencije koje vatrogasci obavljaju, a među njima su i one gde pomažu u slučaju teških saobraćajnih nesreća.
– Još se sećam situacije kada je dvoje mladih u Vinči automobilom sletelo u reku. Čini mi se da su mladić i devojka jedva bili punoletni. Devojka je tek bila položila vozački pa su izgleda pokušali da voze. Šta se desilo, ne znam sigurno, ali se automobil nekako našao u vodi. Devojka je preživela jer je u poslednjem času ispala iz vozila, dok je mladić ostao zaglavljen u automobilu. Nas su zvali da ga izvučemo. Bili su to zaista teški trenuci. Došla je njegova rodbina, a mi vatrogasci u situaciji da njihovo stradalo dete izvlačimo iz potopljenog vozila – priča Janićijević.
On je vatrogasnu uniformu obukao sa 25 godina, a razlog što se opredelio za ovaj posao bili su drugovi koji su pošli tim stopama.
– U najbližoj porodici nisam imao nikoga ko je bio vatrogasac, ali je u široj familiji kao i u društvu bilo onih koji su se opredelili da se bave ovim poslom. Ja sam krenuo za njima, a onda mi je ovaj poziv ušao u krv i evo me u tome – ističe on.
Od velike važnosti mu je što je ova nagrada posvećena kolegi koji je stradao časno radeći svoj posao. Naglašava da su se nagradi najviše obradovala njegova dva sina.
– Posebno se radovao mlađi. On je stavio zahvalnicu na vidno mesto i stalno me terao da zajedno gledamo televizijsku emisiju u kojoj sam se pojavio. Pokušavao sam da izvrdam, ali je bio neumoljiv – priča uz osmeh Janićijević.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
