„Zlatni medved” putuje u Peru

Od našeg specijalnog izveštača

Berlin, 14. februara – Dugo se na Berlinskom festivalu nije dogodilo da festivalskom žiriju pođe za rukom da odoli svim mogućim pritiscima i zaista nagradi najbolje. Na 59. Berlinalu dogodilo se nešto gotovo nezamislivo – nagrade su osvojili, mali, kvalitetni i dragoceni filmovi, ama baš svi oni koji su i inače vodili na kritičarskim listama. Bilo je samo pitanje za koji će se redosled opredeliti žiri sa britanskom glumicom Tildom Svinton na čelu.

A žiri je odlučio da nagrada „Zlatni medved“ za najbolji film pripadne mladoj peruanskoj rediteljki Klaudiji Ljosi za živopisnu peruansko-špansku dramu„Mleko žalosti” , koji je viđen pretposlednjeg festivalskog dana. Reč je o filmu u kojem se mit meša sa folklorom, sujeverjem i socijalnim okruženjem, sa junakinjom Faustom, devojkom za koju okolina veruje da je bolešljivost usisala iz „prestrašene sise”  majke koja ju je rodila u vreme rata. Ona preko dana radi kao služavka jedne bogate pijanistkinje, a ostatak vremena provodi u živopisnom ambijentu favela, u okruženju ljudi koji sve što imaju troše na veselja, svadbe i skupe poklone. Slično junacima iz Kusturičinih filmova...

Gran pri žirija ravnopravno je pripao debitantskom filmu nemačke rediteljke Maren Ade „Svi drugi”, o generaciji tridesetogodišnjaka koji tragaju za svojom ekonomskom srećom i šarmantnom urugvajskom filmu „Gigant” Adrijana Biniezija, gorko-slatkoj priči o čuvaru koji nadgleda džinovski supermarket, a preko monitora i svoju tajnu ljubav – simpatičnu čistačicu. Za ulogu u filmu „Svi drugi“ nemačka glumica Birgit Minišmajer osvojila je „Srebrnog medveda“ za najbolju žensku ulogu, dok su filmu „Gigant“ pripale i nagrade za najbolji debitantski film i ravnopravno – „Alfred Bauer“ , zajedno sa intimističkim, emotivnim filmom „Tatarak“ legendarnog poljskog majstora Andžeja Vajde (bio je prikazan poslednjeg takmičarskog dana).

(/slika2) „Srebrni medved“ za najbolju režiju osvojio je iranski reditelj Asghar Farhadi za izvrstan (za mnoge i najbolji) film „Sve o Eli”, viđen još prvih festivalskih dana. Reč je o kompleksnom i dramaturški vrsno razrađenom filmu, posve drugačijem od onog na šta su nas navikli autori iz ove intrigantne i privlačne kinematografije. Glavni junaci su pripadnici urbane srednje klase, mladi bračni parovi koji sa svojom neudatom drugaricom odlaze na izlet na Kaspijsko jezero, ali će iznenadno Elino utapanje otvoriti ponor laži i (samo)obmana koje cvetaju i u iranskom društvu.

„Srebrni medved“ za najbolju mušku ulogu sasvim zasluženo je pripao afričkom glumcu Sotigui Kujateu, za delikatnu ulogu oca u potrazi za sinom, nestalim tokom terorističkog napada na londonski metro 2005. godine, u veoma dobrom filmu „Londonska reka“ alžirsko-francuskog reditelja Rašida Bušareba (Kujateu je partnerka Brenda Bletin). Za najbolji scenario nagrađeni su Oren Moverman i Alesandro Kamon, za priču iz američkog filma „Glasnik“ koji je Moverman i režirao (ovo je mnogo više od tipične priče o posttraumatskim problemima povratnika iz iračkog rata), dok je „Srebrni medved“ za izuzetan umetnički doprinos pripao Gaboru Erdeljiju i Tamašu Čekeliju za dizajn zvuka u mađarsko-rumunskom koprodukcijskom filmu „Katalin Varga” britanskog reditelja Pitera Striklanda...

(/slika3)Posle ceremonije dodele nagrada, 59. Berlinski festival svečano je zatvoren projekcijom filma „Raj je zapadno”, još jednog legendarnog grčkog reditelja – Koste Gavrasa. Reč je o polubiografskom i politički angažovanom filmu, priči o ilegalnom imigrantu koji od Krita putuje do Pariza, u „zapadni raj” . Ovo je ujedno i prvi film koji je posle nezaboravnog „Z” (1970), Gavras snimao u Grčkoj...

Ovogodišnje izdanje Berlinskog festivala, po konceptu se nije razlikovalo od svih prethodnih od kada je na čelu ove ugledne manifestacije Diter Koslik. To znači otprilike sledeće: napuniti crveni tepih holivudskim zvezdama iz filmova nominovanih za Oskara kako bi televizijske ekipe imale šta da šalju u svet, promešati to sa pokojim dobrim malim filmom kako bi se i kritičari radovali, ponegde prošarati sa delima takozvanog „snažnog političkog angažmana“ i obavezno obezbediti četiri do pet legendarnih filmskih klasika da dođu u goste sa svojim novim delima. Diteru Kosliku je mandat produžen do 2013. godine. Dakle, ovakav ćemo koktel i dalje kušati...