Sve kontroverze Venecijanskog bijenala

Žiri Venecijanskog bijenala kolektivno je podneo ostavku poslednjeg dana aprila meseca posle svih kontroverzi koje prate najveću međunarodnu umetničku izložbu na svetu, preneli su mediji. Ostavka je usledila nedelju dana nakon što je žiri objavio da će isključiti Rusiju i Izrael iz dodele nagrada, a zbog toga što je Međunarodni krivični sud (MKS) izdao naloge za hapšenje zbog ratnih zločina protiv njihovih lidera. Ruskog predsednika Vladimira Putina traži MKS zbog navodnog ratnog zločina „ilegalne deportacije” ukrajinske dece. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je predmet naloga za hapšenje, izdatog 2024. godine, zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u pojasu Gaze, prenose „Figaro” i AFP.

Odluka o isključivanju Rusije i Izraela iz dodele nagrada usledila je nakon pisma koje je Evropska komisija poslala organizatorima Venecijanskog bijenala u kojem ih obaveštava o svojoj nameri da obustavi ili prekine finansiranje od dva miliona evra nakon što su dozvolili Rusiji da ponovo otvori svoj paviljon na ovogodišnjem događaju, ostavljajući im 30 dana za odgovor. Evropska komisija je uostalom ovo nagovestila još ranije, početkom marta, ali je predsednik Bijenala, Pjetranđelo Butafuoko, još tada rekao za list „Republika”: „Verujemo da tamo gde postoji umetnost, postoji i dijalog” i pozvao ljude „iz svih područja sukoba da podele svoja gledišta”.

Sve je kulminiralo ostavkom žirija, posle čega su organizatori događaja izjavili da su odlučili da se ceremonija dodele nagrada održi 22. novembra, a ne 9. maja, kako je prvobitno planirano, i da će biti dodeljene dve nagrade. Prema njihovim rečima, jednu od dve nagrade može osvojiti bilo koji „nacionalni prijavljeni učesnik uvršten na zvaničnu listu 61. Bijenala, prateći princip inkluzije i jednakog tretmana ”, što uključuje i Rusiju, preneli su zapadni mediji.

„Ovo je u skladu sa osnivačkim duhom Bijenala, zasnovanim na otvorenosti, dijalogu i odbacivanju bilo kakvog oblika zatvaranja ili cenzure”, naveli su organizatori u saopštenju za medije i naglasili da „Bijenale namerava da bude i da mora ostati mesto primirja u ime umetnosti, kulture i umetničke slobode”.

Dodatnu težinu situaciji dala je odluka Ministarstva kulture Italije da pošalje inspektore u Veneciju kako bi se proverile okolnosti nesuglasica vezanih za ruski paviljon, što otvara pitanje koliko umetnost u današnjim okolnostima može da ostane autonomna u odnosu na sukobe u svetu.

Inače, najavu učešća Rusije na Bijenalu oštro su kritikovale početkom marta Ukrajina i Evropska unija, kada su i počele pretnje iz Brisela da će biti smanjeno finansiranje.  Italijanska vlada je, preko svog Ministarstva kulture, tvrdila da je ovu odluku donela „potpuno nezavisno Fondacija Bijenala, uprkos protivljenju italijanske vlade”.

Premijerka Đorđa Meloni ponovila je u četvrtak, na dan kad je žiri podneo ostavku, da se njena vlada „ne slaže sa odlukom”, koju je doneo predsednik Bijenala, Pjetranđelo Butafuoko.

„Ne bih sama donela ovu odluku”, istakla je na konferenciji za novinare, naglašavajući da je Bijenale „nezavisna organizacija”.

Gotovo 40 ruskih umetnika trebalo bi da učestvuje na izložbi „Drvo je ukorenjeno u nebu”, koja će biti smeštena u Ruskom paviljonu u Đardinima. Ukrajinski i beloruski umetnici (Minsk je, kako naglašavaju zapadni mediji, bliski saveznik Moskve), takođe će biti prisutni u Veneciji, kao i iranski, izraelski i američki umetnici.

Podsećanja radi, Bijenale je 2022. godine zabranilo učešće svima koji su povezani sa ruskom vladom, u znak protesta protiv invazije Moskve na Ukrajinu. Rusija je takođe bila odsutna sa sledećeg izdanja 2024. godine. Sada, međutim, kada se ruski umetnici očekuju na ovom velikom događaju u svetu savremene umetnosti, koji tokom šest meseci privlači više od 600.000 posetilaca, i kada neki, poput letonske ministarke kulture Agnese Lace, najavljuju da će bojkotovati otvaranje smotre, Pjetranđelo Butafuoko tvrdi da je Fondacija Bijenala postupala u potpunosti u skladu sa zakonima i međunarodnim propisima i naglašava da nije došlo do kršenja nijednog prava.