Kon­fe­ren­ci­ja „Za­go­net­ke ne­sve­snog” po­vo­dom 170 go­di­na od ro­đe­nja Froj­da

Po­vo­dom 170 go­di­na od ro­đe­nja oca psi­ho­a­na­li­ze Sig­mun­da Froj­da, Psi­ho­a­na­li­tič­ko dru­štvo Sr­bi­je or­ga­ni­zu­je kon­fe­ren­ci­ju pod na­zi­vom „Za­go­net­ke ne­sve­snog”, ko­ja će bi­ti odr­ža­na 8. i 9. ma­ja u be­o­grad­skom ho­te­lu „Pa­las”. Po­red bo­ga­tog pro­gra­ma, na kon­fe­ren­ci­ji će uče­stvo­va­ti i go­šća iz Be­ča, psi­ho­a­na­li­ti­čar­ka Re­na­te Kol­haj­mer, tre­nut­na pot­pred­sed­ni­ca Evrop­ske psi­ho­a­na­li­tič­ke fe­de­ra­ci­je i biv­ša pred­sed­ni­ca Beč­kog psi­ho­a­na­li­tič­kog dru­štva. Or­ga­ni­za­to­ri kon­fe­ren­ci­je „Za­go­net­ke ne­sve­snog” is­ti­ču da je ot­kri­će ne­sve­snog, ko­je je na­ru­ši­lo sli­ku čo­ve­ka kao pot­pu­no ra­ci­o­nal­nog bi­ća i či­ta­vog spek­tra nje­go­vih de­ri­va­ta kao što su lap­su­si, sno­vi, sim­bo­li­ka, kon­flik­ti, fan­ta­zi­je i tran­sfer, jed­no od naj­ve­ćih le­ga­ta Sig­mun­da Froj­da.

Pod­se­ća­nja ra­di, psi­ho­a­na­li­za ob­u­hva­ta te­o­ri­ju uma i te­ra­pe­ut­sku prak­su, ko­ju je Sig­mund Frojd ute­me­ljio iz­me­đu 1885. i 1939. go­di­ne i ko­ju su na­sta­vi­li da raz­vi­ja­ju psi­ho­a­na­li­ti­ča­ri ši­rom sve­ta. Le­če­nje raz­go­vo­rom, ko­je je za­po­čeo otac psi­ho­a­na­li­ze, do­ve­lo je do re­vo­lu­ci­je u le­če­nju men­tal­nih bo­le­sti. Frojd je u ra­du sa svo­jim pa­ci­jent­ki­nja­ma ot­krio da na­iz­gled be­smi­sle­ni simp­to­mi pa­ci­je­na­ta ima­ju zna­če­nje, ko­je je isto­vre­me­no skri­ve­no i vi­dlji­vo, sve­sno i ne­sve­sno.

Za­go­net­ke ne­sve­snog, ko­je su pre vi­še od sto go­di­na za­in­te­re­so­va­le mla­dog Froj­da, i da­nas bu­de ra­do­zna­lost ko­je no­si pro­ces od­go­ne­ta­nja, a raz­u­me­va­nje ovih ne­sve­snih ma­ni­fe­sta­ci­ja po­ma­že nam da spo­zna­mo za­što se ose­ća­mo i po­na­ša­mo na od­re­đe­ne na­či­ne, či­me se ot­kla­nja­ju pre­pre­ke i pod­sti­če raz­voj.

„Za­go­net­ke ne­sve­snog” su dru­ga kon­fe­ren­ci­ja Psi­ho­a­na­li­tič­kog dru­štva Sr­bi­je. Pr­va je odr­ža­na 2024. i na­da­mo se da će se ove kon­fe­ren­ci­je ubu­du­će re­dov­no odr­ža­va­ti na sva­ke dve go­di­ne. Sig­mund Frojd ro­đen je 6. ma­ja 1856. go­di­ne, a po­što ova kon­fe­ren­ci­ja pa­da u go­di­ni ju­bi­le­ja, od­mah se ro­di­la ide­ja da te­ma bu­de jed­no od nje­go­vih naj­va­žni­jih ot­kri­ća.

„Ne­sve­sno, ko­je i da­lje sto­ji kao naj­traj­ni­ji do­pri­nos ka­ko psi­ho­lo­gi­ji i psi­ho­te­ra­pi­ji, ta­ko i dru­gim dru­štve­nim na­u­ka­ma, ali i sve­op­štoj kul­tu­ri. Ipak, ra­di se o obla­sti sa još uvek pu­no ne­po­zna­ni­ca, pa psi­ho­a­na­li­za i da­lje tra­ga za mno­gim od­go­vo­ri­ma o ljud­skoj du­ši. Pre­da­va­nja su po­de­lje­na u če­ti­ri blo­ka, a na kra­ju da­na bi­će pri­ka­zan naj­no­vi­ji do­ku­men­tar­ni film o Froj­du „Out­si­der.Freud”, ka­že Ma­ri­ja Ve­zmar, grup­ni ana­li­ti­čar i tre­ning-ana­li­ti­čar.

Ve­zma­ro­va is­ti­če da su Froj­do­vi kon­cep­ti i da­lje ak­tu­el­ni u na­u­ci.

„Ve­ći­na nje­go­vih kon­ce­pa­ta i da­lje je ak­tu­el­na, kao što su ot­kri­će Ne­sve­snog, va­žnost de­tinj­stva i raz­vo­ja u for­mi­ra­nju i ana­li­zi­ra­nju od­ra­sle lič­no­sti, me­sto psi­hič­ke tra­u­me u raz­vo­ju, va­žnost kon­flik­ta iz­me­đu že­lje i stra­ha, lju­ba­vi i mr­žnje, kao i raz­u­me­va­nje sim­bo­li­ke – ka­ko u sva­ko­dnev­nom ži­vo­tu i umet­no­sti, ta­ko i u simp­to­mi­ma i sno­vi­ma. I, na­rav­no, psi­ho­a­na­li­za kao te­ra­pij­ski me­tod.

Ne­ki kon­cep­ti su evo­lu­i­ra­li i pro­ši­ri­va­li se, ak­ce­nat psi­ho­a­na­li­tič­kih is­tra­ži­va­nja da­nas je vi­še na od­no­si­ma ne­go na na­go­ni­ma, na in­ter­su­bjek­tiv­nom, a ne sa­mo na in­tra­su­bjek­tiv­nom. Ono što sva­ka­ko vi­še ni­je ak­tu­el­no je nje­go­va te­o­ri­ja o žen­skoj psi­ho­sek­su­al­no­sti, o ko­joj je do­no­sio za­ključ­ke na osno­vu po­re­đe­nja sa mu­škom psi­ho­sek­su­al­no­šću ne uva­ža­va­ju­ći spe­ci­fič­ne žen­ske tač­ke raz­vo­ja.

Go­vo­re­ći o Froj­do­vom zna­ča­ju za po­je­din­ce i za na­u­ku, Ve­zma­ro­va pod­se­ća na Froj­do­vu me­ta­fo­ru o na­šem umu kao le­de­nom bre­gu, či­ji je sa­mo ma­nji sve­sni deo vi­dljiv, dok je ve­ći­na ne­vi­dlji­va – to je na­še Ne­sve­sno. U nje­mu vla­da­ju po­seb­ni za­ko­ni, pot­pu­no dru­ga­či­ji od onih sve­snih. U Ne­sve­snom ne po­sto­ji di­men­zi­ja vre­me­na, jed­no po­red dru­gog mo­gu ko­eg­zi­sti­ra­ti opreč­na ose­ća­nja i pred­sta­ve, ne vla­da­ju za­ko­ni lo­gi­ke, ali po­sto­ji te­sna po­ve­za­nost sa te­le­snim. Ka­ko za po­je­din­ca, ta­ko i za na­u­ku, bez uva­ža­va­nja i od­go­ne­ta­nja Ne­sve­snog ne po­sto­ji dru­gi na­čin za pot­pu­no raz­u­me­va­nje čo­ve­ka.