Mikroplaninarenje

Ne dešava se često da nas čitaoci pozovu, ushićeni onim što su videli, sa željom da ne propustimo nesvakidašnji događaj. „Treba da vidite tu izložbu, a na vama je da li ćete o tome da pišete”, bio je kratak i jasan Milan Leskovac iz Beograda. Uspeo je da u nama probudi radoznalost, i tako smo otišli u galeriju „Artget” u Kulturnom centru Beograda da zavirimo u, golom oku, nevidljiv svet kristala, koji je na fotografskom papiru zabeležio Dragan Krstić.

Zagledali smo apstraktne radove, pitajući se kako je autor postigao taj neverovatni kolorit i oblike.

– Sve je na slici baš kako je i u prirodi, bez dodavanja boje ili bilo kakve druge intervencije – naglasio je naš sagovornik, objašnjavajući da su kristali, kao i sve ostalo, građeni od atoma, molekula ili jona. Te čestice povezane su međusobno na različite načine, a razlika između kristala je i u rasporedu njihovih čestica u kristalnoj rešetki.

– Odbijanje i prelamanje svetlosti ostavlja trag na fotografskom papiru kad se kroz polarizovane filtere snimi struktura kristala. To donekle podseća na izgužvan celofan sa čijih se površina svetlost različito odbija – pokušao je da nam na najjednostavniji način „protumači” zapise na svojim fotografijama, koji neodoljivo podsećaju na pejzaže s neke druge planete.

– Radio sam uz pomoć dva polarizaciona filtera, od kojih je jedan na izvoru svetlosti, drugi na fotoaparatu. To je stari postupak, ali novo je da sam polarizaciono svetlo projektovao direktno na fotografski papir umesto na foto-negativ, foto-pozitiv ili digitalni zapis. Tako sam dobio neuporedivo bolju, jasniju fotografiju.

(/slika2)Da pojasnim: digitalni aparat ima piksele, film zrnastu strukturu, a papir je bez strukture, tako da se na njemu postiže oštrina od preko 500.000 megapiksela. Ni sa skenerom ne mogu dobiti ovu oštrinu! Ali, nema umnožavanja. Svaka fotografija je, poput pogleda kroz kaleidoskop, priča za sebe, neponovljiva. Na nju utiču brojni parametri: temperatura, vlaga, ugao snimanja...

A šta se sve našlo pod mikroskopom?

– Eksperimentisao sam sa svačim, od raznih gaziranih napitaka, preko razvijača, do sredstava za čišćenje u domaćinstvu. Za dobijanje kristala potrebno je od dva sata pa do dva dana, jer moraju prethodno da se osuše.

Bilo mi je potrebno dosta vremena da dođem do pravih kristala: devet godina sam eksperimentisao, da bih tek 1999. godine bio zadovoljan dobijenim snimcima na kojima je zapis uvećan 38 puta – kaže Dragan koji je izložbom u Kulturnom centru Beograda obeležio punoletstvo svoje ideje.

U katalogu, koji prati izložbu, Vladimir Perić, umetnički direktor Kulturnog centra Beograda, zapisao je, pored ostalog, o autoru „nano – alpinizma”: „Dragan Krstić udružuje poznavanje fizike, hemije i optike sa višedecenijskim iskustvom fotografa i foto-laboranta.Studiozan, marljiv i iskren istraživački rad za ishod ima stvaranje impozantne kolekcije unikatnih fotografija koje po svojim intenzivnim bojama i neočekivanim oblicima na momente nadmašuju apstraktno slikarstvo.”