Mržnja nad drugačijima

Potreba „Politike” da u svakom broju dokazuje da nakon promene na čelu redakcije neće biti revanšizma, naravno, razumljiva je, i u to smo se do sada zasigurno uverili, ali uporno dokazivanje da neće biti ni promene uređivačke politike u najmanju ruku je začuđujuće. Ovde pre svega mislim na rubrike Pogledi, Pogledi sa strane (Za „Politiku” pišu) i Šta da se radi – u kojima, kroz formu „drugi pišu” ili „otvoreni smo za najrazličitije stavove i mišljenja”, „Politika” objavljuje tekstove bez ikakve ograde šaljući tako prosečnom čitaocu poruku da je mržnja, koja je posledica duboko ukorenjenih predrasuda, legitiman stav. Poslednji u nizu takvih tekstova je pogled sa strane „Krupno svetski” iz pera Borisava Đorđevića, objavljen 26. februara 2009. godine.

Ovaj tekst, nabijen diskriminacijom i govorom mržnje, preko manipulacije stereotipima i često opravdanim nezadovoljstvom građana politikom i političarima, na jeftin način podilazi primitivizmu i strahu kao posledici neznanja i od radikalno desnih kvazipatriotskih sejača zla nametnutog stava. Međutim, strah politikanata da se distanciraju od diskriminatorskih i homofobičnih stavova B. Đ. nisu nikakvo opravdanje za nereagovanje „Politike”, jer je to njena obaveza po pozitivnim zakonskim propisima i ratifikovanim međunarodnim konvencijama, posebno Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima. O kodeksu profesionalne etike u ovom slučaju bilo bi suviše i govoriti.

U tom tekstu, političar i spisatelj B. Đ. sve jadikujući nad svetskom politikom koju slede ovi naši „ubijajući pri tom ono malo preostalog srpskog ponosa i identiteta” koristi priliku da nam uvali i malo svojih pesničkih refleksija koje izgleda da nemaju baš neku veliku prođu na tržištu. A on tako žarko želi da to podeli sa nama. U redu, ali zašto baš u „Politici” kod toliko „Pravdi”, „Kurira”, „Alo!-a”, „Glasova”, „Presova”...?!

Tu je, naravno, i večiti Soros koji je, ni manje ni više nego „stavio šapu na ravnicu potpomognut uvek spremnim domaćim izdajnicima koji bi jeftino prodali i rođenu kevu, a ne veru za večeru”. Pesnika i političara B. Đ. muči i tabu-tema Radovan Karadžić, ali i Kosovo! Pa onda malo pošalica na temu seksa i Euleksa. Važno je da se rimuje...

I sve ovo moglo bi i da bude pitanje ukusa B. Đ. i njegove narcisoidne potrebe da svoje stihoklepačke umotvorine protura po sistemu „ako prođe, prođe”, ali zašto „Politika”, a ne „Pravda”?!

Zapravo, ovaj homofobični tekst napisan je da se još jednom prozove Ministarstvo kulture koje je dalo donaciju „Kviriji”, nevladinoj organizaciji koja se bavi promocijom ljudskih prava koja se B. Đ. ne sviđaju („lezbijsko-pederska asocijacija”). U najsvetlijoj tradiciji neonacističkih organizacija tipa „Obraz”, „Stormfront” ili 1389, B. Đ. zaključuje: „Kakva crna Evropa, to je svetski potez! Jer, kako je počelo, pederi će jednog dana vladati svetom”. I, naravno, kreće podsećanje na dodelu Oskara: „Gledao sam pre neku noć dodelu Oskara. U konkurenciji je bio i film o patnjama pedera. I, naravno, dobio je dva Oskara, a najslađi je bio onaj što je zahvaljivao. To je bila jedna dirljiva scena, ali to je istovremeno i naša svetla budućnost. Vidovito je naše ministarstvo kulture kada finansira pedere i lezbijke. Ono zna, kao što dirljivo reče onaj u govoru, da je budućnost njihova. Pederi će jednog dana biti vlast, samo što će kod nas morati malo da sačekaju”.

Ovaj tekst koji bi trebalo valjda da nas nasmeje zapravo predstavlja najogoljeniji govor mržnje i diskriminacije i kao takav ne bi smeo da se nađe ni u jednom listu, a kamoli onom koji se smatra „institucijom od nacionalnog značaja”, čiji je vlasnik još uvek država. I ne, naravno, zbog toga što se ne sviđa meni i ostalim „pederima i lezbijkama”, pravim ili političkim, ili izdajnicima srpstva ili uličarkama, što kaže koordinatorka Žena u crnom Staša Zajović, protivnicima primitivizma, nasilja, patrijarhalizma, militarizma..., nego zato što Ustav Republike Srbije i Zakon o javnom informisanju, i Evropska konvencija i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, i Povelja Ujedinjenih nacija i svi relevantni međunarodni dokumenti koji se bave ljudskim pravima zabranjuju širenje govora mržnje i diskriminaciju.

Kad se vide komentari čitalaca, kojima „Politika on-lajn” velikodušno otvara najšire prostore „pesničke slobode” u slavu B. Đ. i njegove orgije ksenofobije i mržnje nad drukčijima i različitima – a u trenutku pisanja ovog teksta ima ih preko 100 – postaje jasno koliko opasan postaje jedan u suštini bedan tekst iz pera jadnog i primitivnog poluinteligenta samo kad padne na plodno tle.

predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava