Supervizija Evrovizije

Uh, konačno! Imamo „Cipele” za Moskvu, pesmu koja će nas predstavljati na takmičenju za „Pesmu Evrovizije” u Rusiji 12. maja. U „Centru Sava” na nacionalnom muzičkom festivalu „Beovizija” pobedili su razbarušeni Marko Kon i uglađeni Milan Nikolić, osvajajući najviše glasova stručnog žirija, a i televizijskih gledalaca, koji su glasali SMS porukama. I ovaj put izbor našeg muzičkog ambasadora na „Evrosongu” pratile su čudne odluke, ispravljanje nepravdi, sudeći po saopštenju Radio-televizije Srbije i neke ostavke (iz javnog servisa saopštavaju da su to odgovorni zbog propusta, ko – ne zna se). Čuli su se i zvižduci publike u sali kada su Marko i Milan, sležući ramenima, izašli da pokupe lovorike kao prvoplasirani. Zvuči poznato? Vrlo.

Jer zviždalo se u toj istoj dvorani kongresnog centra pred „razdvajanje dva oka”, pošto su crnogorski glasači na kvarno glasali za svoj bend „Nou nejm” i u poslednjem trenutku oteli „Flamingosima” priliku da u ime dve bratske republike pevaju Evropi. Nekada je publika negodovala zbog ukradene pobede, a sada verovatno zbog svega što se u dva beovizijska dana dogodilo.

A dogodilo se da oni anonimni odgovorni nisu u finale pustili dve pevačice, AnuNikolić i Ivanu Selaković, jer je navodno tehničkom greškom korišćen rezultat SMS glasova na petominutnom preseku umesto na konačnom desetominutnom obračunu. Kakav previd! Valjda zato što se u subotu uveče računalo na prste, pisalo olovkom po bloku, mada iskustva sa mnogobrojnih sličnih takmičenja, u koja se ne ubrajaju seoske priredbe i posela, govore da provajder SMS glasove zbraja automatski kompjuterom i precizno pokazuje odmah po uključenja uređaja. Nema laži, nema prevare ni za milion glasova, mada su, da se zna, pobednici Kon i Nikolić dobili 28.521 glas.

Ako su dve takmičarke zbog čudne nepreciznosti ostale izvan finala, zašto je u finalu bilo ipak više od deset kandidata? Uz izvinjenje trebalo je reći da je spisak zakovan „hvala, zbunili smo se”, ulazi ovaj, izlazi ta, a krivci su onaj i ovaj. Deset ostaje deset, ako se sabiraju osam i dva.

Supervizija je previdela da je stric jednog od takmičara, koji je prošao u završnicu takmičenja, sedeo u stručnom žiriju. Pored tolikih muzičkih poslenika, bivših učesnika evrovizijskog takmičenja – baš striko... Da je u komisiji kojim slučajem sedeo Željko Samardžić možda bi njegova kćerka Minja bolje prošla. Međutim, on se opredelio da iste večeri sedi u drugoj televiziji. Poštenije, ni po babi ni po stričevima.

I, na kraju, posle „zabrojavanja”, novih ljudi u žiriju druge večeri, RTS je u onom saopštenju bez ijednog imena podsetio na uspešnost organizovanja „Evrosonga” u Beogradu, pobedu Marije Šerifović. Neko će se, ipak, setiti da je i pre dve godine, kada je Marija izabrana pukao sistem, da nisu uračunati svi glasovi, da su neke učesnice predale tužbu sudu zbog neregularnog izbora. Ali njena pobeda je sve to bacila u treći plan.