Супервизија Евровизије

Ух, коначно! Имамо „Ципеле” за Москву, песму која ће нас представљати на такмичењу за „Песму Евровизије” у Русији 12. маја. У „Центру Сава” на националном музичком фестивалу „Беовизија” победили су разбарушени Марко Кон и углађени Милан Николић, освајајући највише гласова стручног жирија, а и телевизијских гледалаца, који су гласали СМС порукама. И овај пут избор нашег музичког амбасадора на „Евросонгу” пратиле су чудне одлуке, исправљање неправди, судећи по саопштењу Радио-телевизије Србије и неке оставке (из јавног сервиса саопштавају да су то одговорни због пропуста, ко – не зна се). Чули су се и звиждуци публике у сали када су Марко и Милан, слежући раменима, изашли да покупе ловорике као првопласирани. Звучи познато? Врло.

Јер звиждало се у тој истој дворани конгресног центра пред „раздвајање два ока”, пошто су црногорски гласачи на кварно гласали за свој бенд „Ноу нејм” и у последњем тренутку отели „Фламингосима” прилику да у име две братске републике певају Европи. Некада је публика негодовала због украдене победе, а сада вероватно због свега што се у два беовизијска дана догодило.

А догодило се да они анонимни одговорни нису у финале пустили две певачице, АнуНиколић и Ивану Селаковић, јер је наводно техничком грешком коришћен резултат СМС гласова на петоминутном пресеку уместо на коначном десетоминутном обрачуну. Какав превид! Ваљда зато што се у суботу увече рачунало на прсте, писало оловком по блоку, мада искуства са многобројних сличних такмичења, у која се не убрајају сеоске приредбе и посела, говоре да провајдер СМС гласове збраја аутоматски компјутером и прецизно показује одмах по укључења уређаја. Нема лажи, нема преваре ни за милион гласова, мада су, да се зна, победници Кон и Николић добили 28.521 глас.

Ако су две такмичарке због чудне непрецизности остале изван финала, зашто је у финалу било ипак више од десет кандидата? Уз извињење требало је рећи да је списак закован „хвала, збунили смо се”, улази овај, излази та, а кривци су онај и овај. Десет остаје десет, ако се сабирају осам и два.

Супервизија је превидела да је стриц једног од такмичара, који је прошао у завршницу такмичења, седео у стручном жирију. Поред толиких музичких посленика, бивших учесника евровизијског такмичења – баш стрико... Да је у комисији којим случајем седео Жељко Самарџић можда би његова кћерка Миња боље прошла. Међутим, он се определио да исте вечери седи у другој телевизији. Поштеније, ни по баби ни по стричевима.

И, на крају, после „забројавања”, нових људи у жирију друге вечери, РТС је у оном саопштењу без иједног имена подсетио на успешност организовања „Евросонга” у Београду, победу Марије Шерифовић. Неко ће се, ипак, сетити да је и пре две године, када је Марија изабрана пукао систем, да нису урачунати сви гласови, да су неке учеснице предале тужбу суду због нерегуларног избора. Али њена победа је све то бацила у трећи план.