KRAJ PROPORCIONALNOSTI?

Koliko puta ste čuli od narodnih poslanika da neće da prihvate nešto, nečije smenjivanje ili tome slično, zbog toga što bi se time „prekrajala izborna volja građana”. Da li je zaista narodni poslanik, na primer, Karamehmedović, „izborna volja građana”? I tu dolazimo do pitanja izbornog sistema.

Srbija danas koristi proporcionalni izborni sistem i to u njegovom „ekstremnom” obliku. Postoji samo jedna izbora jedinica, a izborne liste su zatvorene, određuje ih stranka, koja čak ima i pravo da ih menja, odnosno da menja poslanike, praktično u svakom trenutku i bez ikakvog obrazloženja. Ustav dopušta da poslanik neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje stranci, što jasno pokazuje ko je „gazda”.

Šta su posledice proporcionalnog sistema i da li je on u Srbiji zreo za promenu? Politički posmatrano, održava se veliki broj malih stranaka i od izbora do izbora, u zavisnosti od postizborne konstelacije, pojedine male stranke stiču „veliki koalicioni potencijal”, odnosno te stranke mogu do mile volje da ucenjuju velike stranke koje su pobedile na izborima. Drugo, proporcionalni izborni sistem koga prati zatvorena lista i jedna jedina izborna jedinica doveli su do toga da poslanici polažu račune svojim strankama, a ne onima koji su ih izabrali. Ključno je da se obezbedi podrška u samoj stranci, da se bude što više na stranačkoj izbornoj listi, a to se postiže tako što si što bliže vrhu stranke, njenom predsedniku (ma gde on boravio), glavnom odboru ili centralnoj otadžbinskoj upravi, svejedno. Onda i ne čudi to što se gotovo svi žale da „stranke imaju preveliku moć”, ta moć je samo posledica postojećih pravila igre. Nadalje, polaganje računa strankama, a ne biračima dovodi do postojećeg načina rada skupštine budući da se tamo samo izvršavaju uputstva vrha stranke na planu stranačke promocije. Skupština nije ništa drugo nego tribina na kojoj se sprovodi određena politika stranke u pogledu njenih odnosa s javnošću. Sve političke odluke donose se unutar stranaka, što skupštinu pretvara u mesto na kome se održavaju konferencije za novinare na kojima se saopštavaju te odluke, a ne mesto na kome se vodi politička rasprava. Konačno, proporcionalni izborni sistem u Srbiji doveo je do toga da su u parlamentu, a i u vlasti, zastupljeni gotovo svi: i radnici, i seljaci, i penzioneri, i nacionalisti, i mondijalisti, i nacionalna većina i nacionalne manjine – svi mogu da iskažu sebe i svoje interese. Zaista, malo je onih koji u skupštini nisu zastupljeni.

Šta su ekonomske posledice svega toga? Prva posledica je ogromna javna potrošnja. Empirijska istraživanja u svetu pokazala su da se proporcionalni izborni sistemi dovode u vezu sa većim iznosima javne potrošnje (merene u odnosu naBDP), javne rashode koji su usmereni na potrošnju, a ne na investicije, budžetske deficite, kao i na javnu potrošnju koja je usmerena na prisilnu preraspodelu dohotka, a ne na pružanje javnih dobara, što je osnovni posao državnih vlasti. I zaista, u Srbiji su javni rashodi veoma veliki, a dolazi i do njihovog rasta. Na primer, dok su penzije 2001. godine učestvovale u BDP-u sa 8,3 odsto, to učešće se u 2008. povećalo na 12,8 odsto, dok je, verovatno igrom slučaja, jedan od potpredsednika vlade predsednik Partije ujedinjenih penzionera. Upravo su jako veliki javni rashodi Srbije doveli do velikog poreskog opterećenja – malo je zemalja EU koje imaju veći udeo prikupljenih poreza u BDP-u, a sve one imaju proporcionalni izborni sistem.

Nesumnjivo je da je proporcionalni izborni sistem doveo do svojevrsne stabilizacije Srbije kao demokratske zemlje. Kratkotrajni eksperiment sa većinskim sistemom 1990. godine, uz fundamentalnu neodgovornost tako izabrane vlasti, doveo je do brojnih nestabilnosti i političkih kriza (doduše, uz dramatične događaje u vezi sa raspadom Jugoslavije). Velike političke promene bile su povezane sa formiranjem širokih predizbornih koalicija, poput koalicije Zajedno ili DOS-a, kako bi se, makar privremeno, ukrupnila srpska politička scena. Izvesno je da su u Srbiji 2009. godine u potpunosti iscrpljene pogodnosti koje nudi proporcionalni izborni sistem.

Očigledno je da je vreme za promene i približavanje većinskom izbornom sistemu, koji odgovara velikim strankama. Ko od današnjih igrača na srpskoj političkoj sceni ima interesa da započne ovaj posao? Ja vidim dvojicu. A vi?

Predsednik Centra za liberalno-demokratske studije,
profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu