Pišem knjigu o Jugoslaviji

Autor knjige „Istorija Srbije od 19. do 21. veka” koju je u prevodu Tomislava Bekića nedavno objavila izdavačka kuća „Clio”, nemački istoričar Holm Zundhausen, juče je bio gost Beograda. Zundhausen je u podne, u Maloj Sali Kolarčevog univerziteta, održao predavanje na temu „Razumeti istoriju `drugih`”. Budući da je njegovo delo ovde izazvalo prilične, i ne uvek pozitivne reakcije, ugledni gost iz Nemačke pokušao je da pojasni temu-nedoumicu: da li „stranci” mogu da razumeju „našu” istoriju.

U kratkom razgovoru sa novinarima, Holm Zundhausen je odgovorio i na kritiku našeg istoričara Dušana Batakovića koji je, u pogovoru knjizi, nemačkom kolegi prebacio da je Titovu Jugoslaviju prikazao isuviše pozitivno. Gost je objasnio da je Jugoslavija predstavljala kombinaciju, tzv. političkog jugoslovenstva i etničkih nacija, što bi se kao ideja moglo nazvati genijalnom, ali da je činjenica da ona nije funkcionisala. „Tragedija je što je Tito sa tim konceptom došao suviše kasno; recimo, u Prvoj Jugoslaviji bi taj koncept možda imao neke šanse”, rekao je Zundhausen.

Na naše pitanje zbog čega je malo prostora posvetio Aleksandru Karađorđeviću, tvorcu prve Jugoslavije, Holm Zundhausen je odgovorio da mu je namera bila da napiše istoriju Srbije i da upravo jeste bio problem kako pisati o Srbiji u onom periodu kada je bila deo Jugoslavije. Kako idealnog rešenja nema, objasnio je nemački istoričar, „to nameravam da učinim u svojoj sledećoj knjizi o Jugoslaviji”.

Odgovarajući nam kako se odlučio da u pogovoru direktno podeli naše istoričare na, uslovno, pro- i anti- zapadne, Zundhausen je odgovorio da on to uopšte nije učinio i da nije on taj koji je uneo podele među njih: „Ta tabora su postojala i pre ove knjige, a ja i hoću da zastupam tezu da je elita bila pocepana na, paušalno da nazovemo, prozapadno i anti-zapadno krilo. Ta podela datira iz poslednje četvrtine 19. veka, traje i tokom celog 20. veka, naročito tokom poslednjih 20 godina. U Srbiji postoje istoričari koji pišu istoriju koja je drugačija od one koju pišu njihove druge kolege koje, takođe, žive u Srbiji.”

Na našu molbu da nam kaže koji period u istoriji Srbije smatra najviše demokratskim, Holm Zundhausen je rekao da se na to pitanje može odgovoriti samo ako se u obzir uzmu uslovi u kojima se to odvijalo i, naravno, evropski kontekst. „U 19. veku je bilo malo evropskih država koje možemo smatrati demokratskim. U istoriji Srbije, recimo, ako uzmemo period posle 1903. godine, i uporedimo ga sa 19. vekom, naravno da nalazimo više demokratije nego ranije. U pravu su i oni istoričari koji i taj period posmatraju kritički, jer je prema današnjim merilima jasno da se ne možemo dogovoriti ni da je to vreme bilo suviše demokratično…”