Пишем књигу о Југославији

Аутор књиге „Историја Србије од 19. до 21. века” коју је у преводу Томислава Бекића недавно објавила издавачка кућа „Clio”, немачки историчар Холм Зундхаусен, јуче је био гост Београда. Зундхаусен је у подне, у Малој Сали Коларчевог универзитета, одржао предавање на тему „Разумети историју `других`”. Будући да је његово дело овде изазвало приличне, и не увек позитивне реакције, угледни гост из Немачке покушао је да појасни тему-недоумицу: да ли „странци” могу да разумеју „нашу” историју.

У кратком разговору са новинарима, Холм Зундхаусен је одговорио и на критику нашег историчара Душана Батаковића који је, у поговору књизи, немачком колеги пребацио да је Титову Југославију приказао исувише позитивно. Гост је објаснио да је Југославија представљала комбинацију, тзв. политичког југословенства и етничких нација, што би се као идеја могло назвати генијалном, али да је чињеница да она није функционисала. „Трагедија је што је Тито са тим концептом дошао сувише касно; рецимо, у Првој Југославији би тај концепт можда имао неке шансе”, рекао је Зундхаусен.

На наше питање због чега је мало простора посветио Александру Карађорђевићу, творцу прве Југославије, Холм Зундхаусен је одговорио да му је намера била да напише историју Србије и да управо јесте био проблем како писати о Србији у оном периоду када је била део Југославије. Како идеалног решења нема, објаснио је немачки историчар, „то намеравам да учиним у својој следећој књизи о Југославији”.

Одговарајући нам како се одлучио да у поговору директно подели наше историчаре на, условно, про- и анти- западне, Зундхаусен је одговорио да он то уопште није учинио и да није он тај који је унео поделе међу њих: „Та табора су постојала и пре ове књиге, а ја и хоћу да заступам тезу да је елита била поцепана на, паушално да назовемо, прозападно и анти-западно крило. Та подела датира из последње четвртине 19. века, траје и током целог 20. века, нарочито током последњих 20 година. У Србији постоје историчари који пишу историју која је другачија од оне коју пишу њихове друге колеге које, такође, живе у Србији.”

На нашу молбу да нам каже који период у историји Србије сматра највише демократским, Холм Зундхаусен је рекао да се на то питање може одговорити само ако се у обзир узму услови у којима се то одвијало и, наравно, европски контекст. „У 19. веку је било мало европских држава које можемо сматрати демократским. У историји Србије, рецимо, ако узмемо период после 1903. године, и упоредимо га са 19. веком, наравно да налазимо више демократије него раније. У праву су и они историчари који и тај период посматрају критички, јер је према данашњим мерилима јасно да се не можемо договорити ни да је то време било сувише демократично…”