Potraga za boginjom vida i nebesa

ASTRONOMIJA
Započelo je traganje za ostacima negdašnje planete koja je oko Sunca kružila blizu Zemljine putanje, posle gotovo jednog stoleća nagađanja. Ukoliko dve letelice-bliznakinje, zagonetnog imena-akronima (STEREO, Solar Terrestrial Relations Observatory) išta pronađu, doprineće odgonetanju jedne velike tajne – porekla Meseca.

Poletele su 2006, a na osmatračko odredište stići će krajem ove godine.

„Planeta se zove Tea”, napominje astrofizičar Majk Kaizer, koji učestvuje u istoimenom poduhvatu u Svemirskom centru Godard (pod okriljem NASA). (Ime Tea znači boginja, a bila je boginja vida i nebesa, ali i sjaja i dragulja).

To je zamišljeni svet koji, zapravo, nikad niko nije video, ali pojedini istraživači veruju da je postojao pre 4,5 milijardi godina – kada je posle sudara sa Zemljom nastao Mesec.

Pretpostavku da takvo nebesko telo postoji prvi su izneli teoretičari sa Univerziteta Prinston (SAD), Edvard Belbruno i Ričard Got, koji objašnjavaju da je to posledica Velikog udara u kojem je nastao Mesec. Mnogi astronomi veruju da se u godinama oblikovanja Sunčevog sistema protoplaneta veličine Marsa sudarila sa Zemljom. Ostaci tog bliskog susreta, materijal oba nebeska tela, ušao je u Zemljinu putanju i od toga je konačno nastao Mesec.

Takav scenario objašnjava mnoge zagonetke lunarne geologije, uključujući veličinu Meseca, gustinu i izotopski sastav stena. Jedno neugodno pitanje ostaje bez odgovora: Odakle je stigla toliko velika protoplaneta?

A to nebesko telo nastalo je istovremeno kada i Zemlja, u gravitaciono postojanim tačkama na Zemljinoj putanji, poznatim kao Lagranžove (francuski matematičar Žozef-Luj Lagranž) tačke četiri i pet (L4 i L5). U tim svemirskim prostranstvima, milionima kilometara širokim, odigrava se svojevrsna zavera: nebeske sile zarobljavaju sve što upadne. – od kosmičke prašine do nebeskog tela. Kao lepljive trake muve koje unaokolo zuje.

Dokaz za takva „gravitaciona ulegnuća” pojavila su se i oko drugih planeta: 1906. Maks Volf otkrio je asterioid izvan glavnog asteroidnog pojasa koji se proteže između Marsa i Jupitera, u tački L4 najveće planete Sunčevog sistema. Nazvan je Ahil, u slavu junaka iz Trojanskog rata. Do sada je pobrojani više od hiljadu „trojanaca” u dotičnom području nadomak Jupitera.

(/slika2)Na sličnim položajima blizu naše planete gromade kamenja i manji asteroidi (planetezimali) obrazovali su veće telo na jednak način kao što se uobličila proto-Zemlja. Pošto su planete narasle, međusobno gravitaciono privlačenje, a i uticaji drugih planeta (Venera i Mars), došlo je do sudara.

Ukoliko je dotična pretpostavka tačna, planeta Tea odavno ne postoji (štaviše, mi hodamo po preostalim krhotinama!), ali u Lagranžovim tačkama, možda, obitavaju maleni asteoridi koji su ostali nakon oblikovanja Tee. Teleskopi su već proučavali ova prostranstva, ali do sada neuspešno. (Pronađeni su asteroidi u L4 i L5 tačkama oko drugih planeta: Jupitera i Marsa – samo četiri komada).

Međutim, to se tiče jedino kosmičkih stena većih od jednog kilometra, što sonde imaju priliku neposredno da prouče. Potraga je otpočela pre nešto više od mesec dana kada su letelice načinile prve snimke. Za sada nije pronađeno ništa osim nekoliko poznatih asteroida i komete Itagaki, koju su snimile tek nekoliko dana posle otkrića.

Pretraživanje neba nastaviće se dalje, budući da su pomenute tačke, zapravo, područja koja se u prečniku protežu do 50 miliona kilometara. Sonde-bliznakinje se približavaju tim oblastma, a u blizini središta biće u oktobru. Glavni zadatak im je da izuče zbivanja na Suncu; ukoliko pronađu neki asteroid, ispitivanjem sastava mogao bi se dobiti konačan odgovor u vezi s nastankom Zemlje.