Потрага за богињом вида и небеса

АСТРОНОМИЈА
Започело је трагање за остацима негдашње планете која је око Сунца кружила близу Земљине путање, после готово једног столећа нагађања. Уколико две летелице-близнакиње, загонетног имена-акронима (STEREO, Solar Terrestrial Relations Observatory) ишта пронађу, допринеће одгонетању једне велике тајне – порекла Месеца.

Полетеле су 2006, а на осматрачко одредиште стићи ће крајем ове године.

„Планета се зове Теа”, напомиње астрофизичар Мајк Каизер, који учествује у истоименом подухвату у Свемирском центру Годард (под окриљем НАСА). (Име Теа значи богиња, а била је богиња вида и небеса, али и сјаја и драгуља).

То је замишљени свет који, заправо, никад нико није видео, али поједини истраживачи верују да је постојао пре 4,5 милијарди година – када је после судара са Земљом настао Месец.

Претпоставку да такво небеско тело постоји први су изнели теоретичари са Универзитета Принстон (САД), Едвард Белбруно и Ричард Гот, који објашњавају да је то последица Великог удара у којем је настао Месец. Многи астрономи верују да се у годинама обликовања Сунчевог система протопланета величине Марса сударила са Земљом. Остаци тог блиског сусрета, материјал оба небеска тела, ушао је у Земљину путању и од тога је коначно настао Месец.

Такав сценарио објашњава многе загонетке лунарне геологије, укључујући величину Месеца, густину и изотопски састав стена. Једно неугодно питање остаје без одговора: Одакле је стигла толико велика протопланета?

А то небеско тело настало је истовремено када и Земља, у гравитационо постојаним тачкама на Земљиној путањи, познатим као Лагранжове (француски математичар Жозеф-Луј Лагранж) тачке четири и пет (L4 и L5). У тим свемирским пространствима, милионима километара широким, одиграва се својеврсна завера: небеске силе заробљавају све што упадне. – од космичке прашине до небеског тела. Као лепљиве траке муве које унаоколо зује.

Доказ за таква „гравитациона улегнућа” појавила су се и око других планета: 1906. Макс Волф открио је астериоид изван главног астероидног појаса који се протеже између Марса и Јупитера, у тачки Л4 највеће планете Сунчевог система. Назван је Ахил, у славу јунака из Тројанског рата. До сада је побројани више од хиљаду „тројанаца” у дотичном подручју надомак Јупитера.

(/slika2)На сличним положајима близу наше планете громаде камења и мањи астероиди (планетезимали) образовали су веће тело на једнак начин као што се уобличила прото-Земља. Пошто су планете нарасле, међусобно гравитационо привлачење, а и утицаји других планета (Венера и Марс), дошло је до судара.

Уколико је дотична претпоставка тачна, планета Теа одавно не постоји (штавише, ми ходамо по преосталим крхотинама!), али у Лагранжовим тачкама, можда, обитавају малени астеориди који су остали након обликовања Тее. Телескопи су већ проучавали ова пространства, али до сада неуспешно. (Пронађени су астероиди у L4 и L5 тачкама око других планета: Јупитера и Марса – само четири комада).

Међутим, то се тиче једино космичких стена већих од једног километра, што сонде имају прилику непосредно да проуче. Потрага је отпочела пре нешто више од месец дана када су летелице начиниле прве снимке. За сада није пронађено ништа осим неколико познатих астероида и комете Итагаки, коју су снимиле тек неколико дана после открића.

Претраживање неба наставиће се даље, будући да су поменуте тачке, заправо, подручја која се у пречнику протежу до 50 милиона километара. Сонде-близнакиње се приближавају тим областма, а у близини средишта биће у октобру. Главни задатак им је да изуче збивања на Сунцу; уколико пронађу неки астероид, испитивањем састава могао би се добити коначан одговор у вези с настанком Земље.