Nemamo problem sa valutnim rizikom

INTERVJU: KEMAL KOZARIĆ
Bosna i Hercegovina ne bi trebalo da propusti priliku da sa MMF-om sklopi novistendbaj aranžman o kojem supregovori počeli pre neki dan. Uz novac, ugovor otvara vrata celovitim reformama i većoj fiskalnoj disciplini, što bi poboljšalo status BiH u međunarodnim okvirima i kreditni rejting. Aranžman bi, takođe, odškrinuo vrata i za dodatna sredstva od Svetske banke, EBRD i Evropske investicione banke. MMF će u pregovorima možda biti zahtevan; uslovi koje bi BiH morala da ispuni mogu biti bolni, a jedan od njih sigurno jesmanjenje budžetske potrošnje, kaže u intervjuuza „Politiku” guverner Centralne banke BiH dr Kemal Kozarić.

Koje mere je preduzela Centralna banka da se smanji udarac krize?

Smanjena je stopa obavezne rezervesa 18na 14 odsto, čime je bankama omogućena dodatna likvidnost od 727 miliona KM. Doneta je i odlukada sve nove kreditne linije iz inostranstva ne ulaze u osnovicu za obračun obavezne rezerve. Time se stimuliše priliv kapitala i dodatno podstiču kreditne aktivnosti. Uvedene su diferencirane stope obavezne rezerve na depozite banaka.Stopa na depozite do jedne godine ostala je 14 odsto, dok je na oročene duže od godine smanjena na 10 odsto. Tako su obezbeđena dodatna likvidna sredstva za banke u iznosu oko 370 miliona KM. Odlučili smo se na ovakvu meru kako bismo stimulisali banke da daju više kredita, a posebno za jačanje privrednih aktivnosti.

Šta se preduzima za smanjenje potrošnje i budžetskog deficita?

Mere se preduzimaju na svim nivoima vlasti BiH, od opštinskih, preko kantonalnih, entitetskih do državnih. Veće ministara BiH usvojilo je paket od 16 mera usmeren na očuvanje stabilnosti bankarskog sektora, ublažavanje posledica krize na privredu i angažovanje svih raspoloživih javnih sredstava. Usvajanjemi primenom zakona o akcizama biće osigurana dodatna sredstva za budžete entiteta. Takođe je predviđeno i ubrzanje implementacije projekata IPA za 2007. i 2008, a posebno za 2009, jer oni sadrže projekte podrške izgradnji infrastrukture i malim i srednjim preduzećima. Činjenica je da svi moramo da uvedemo mere štednje, od domaćinstava pa do institucija na svim nivoima.

Početkom aprila, Centralna banka je u budžet institucija BiH uplatila deo profita koji je ostvarila u 2008, od oko 120 miliona KM. Preuzelaje monetarno zlato koje je BiH dobila Sporazumom o sukcesiji i na račun trezora BiH uplaćeno je oko 57 miliona KM.

Da li postoji opasnost da građani neće moći da otplate kredite?

Prosečna zaduženost stanovnika u BiH na kraju 2008. iznosila je oko 1.760 KM, a na godišnjem nivou, porast zaduženosti po stanovniku je 263 KM. Beleži se smanjeni trend kreditiranja. Građani su visokozaduženi, prisutan je strah od mogućeg gubitka posla, što utiče na njihovu mogućnost i svest o daljem zaduživanju. Realno, postoji opasnost da građani dođu u situaciju da ne mogu otplaćivati ranije podignute kredite.

Da li su devizne rezerve od 6,3 milijarde KM dovoljne za odbranu kursa?

Jedna od karakteristika valutnog odbora, u kojem radi Centralna banka BiH, jeste da je domaća valuta fiksnim kursom vezana za evro, tako da BiH nema problema sa valutnim rizikom. Konvertibilna marka je stabilna i novac u opticaju je u potpunosti pokriven rezervnom valutom, evrom. Osim toga, Centralna banka raspolaže i sa oko 480 miliona KM slobodnih deviznih rezervi, što je dodatna garancija za stabilnost valute.

S obzirom na krizu, u ovoj godini ne očekujemo znatan rast deviznih rezervi. Rukovođena potrebom da zaštiti i sačuva devizne rezerve, Centralna banka BiH je prošle godine promenila politiku njihovog čuvanja, pa se sada umesto u komercijalnim, drže u centralnim bankama zemalja EU i u Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu.

-----------------------------------------------------------

Teško rešivi problemi

Koji će se problemu BiH najtežerešiti u ovoj godini?

Za BiH i dalje su dva najveća makroekonomska problema spoljnotrgovinski deficit i nezaposlenost. Vlasti u BiH bi trebalo intenzivno da rade na smanjivanju deficita,na razvoju ponude izvoza, te na plasmanu proizvoda koji mogu biti supstitucija uvozu, kao i na subvencionisanju ključnih izvoznih grupa proizvoda koji mogu da utiču na smanjenje spoljnotrgovinske pozicije.

Stopa nezaposlenosti od oko 23 odsto i dalje je najviša u regionu. Kriza može uzrokovati otpuštanjai tako dovesti do povećanja nezaposlenosti. Mislim da su to problemi koje će biti teškorešiti u ovoj godini.