Немамо проблем са валутним ризиком

ИНТЕРВЈУ: КЕМАЛ КОЗАРИЋ
Босна и Херцеговина не би требало да пропусти прилику да са ММФ-ом склопи новистендбај аранжман о којем супреговори почели пре неки дан. Уз новац, уговор отвара врата целовитим реформама и већој фискалној дисциплини, што би побољшало статус БиХ у међународним оквирима и кредитни рејтинг. Аранжман би, такође, одшкринуо врата и за додатна средства од Светске банке, ЕБРД и Европске инвестиционе банке. ММФ ће у преговорима можда бити захтеван; услови које би БиХ морала да испуни могу бити болни, а један од њих сигурно јесмањење буџетске потрошње, каже у интервјууза „Политику” гувернер Централне банке БиХ др Кемал Козарић.

Које мере је предузела Централна банка да се смањи ударац кризе?

Смањена је стопа обавезне резервеса 18на 14 одсто, чиме је банкама омогућена додатна ликвидност од 727 милиона КМ. Донета је и одлукада све нове кредитне линије из иностранства не улазе у основицу за обрачун обавезне резерве. Тиме се стимулише прилив капитала и додатно подстичу кредитне активности. Уведене су диференциране стопе обавезне резерве на депозите банака.Стопа на депозите до једне године остала је 14 одсто, док је на орочене дуже од године смањена на 10 одсто. Тако су обезбеђена додатна ликвидна средства за банке у износу око 370 милиона КМ. Одлучили смо се на овакву меру како бисмо стимулисали банке да дају више кредита, а посебно за јачање привредних активности.

Шта се предузима за смањење потрошње и буџетског дефицита?

Мере се предузимају на свим нивоима власти БиХ, од општинских, преко кантоналних, ентитетских до државних. Веће министара БиХ усвојило је пакет од 16 мера усмерен на очување стабилности банкарског сектора, ублажавање последица кризе на привреду и ангажовање свих расположивих јавних средстава. Усвајањеми применом закона о акцизама биће осигурана додатна средства за буџете ентитета. Такође је предвиђено и убрзање имплементације пројеката ИПА за 2007. и 2008, а посебно за 2009, јер они садрже пројекте подршке изградњи инфраструктуре и малим и средњим предузећима. Чињеница је да сви морамо да уведемо мере штедње, од домаћинстава па до институција на свим нивоима.

Почетком априла, Централна банка је у буџет институција БиХ уплатила део профита који је остварила у 2008, од око 120 милиона КМ. Преузелаје монетарно злато које је БиХ добила Споразумом о сукцесији и на рачун трезора БиХ уплаћено је око 57 милиона КМ.

Да ли постоји опасност да грађани неће моћи да отплате кредите?

Просечна задуженост становника у БиХ на крају 2008. износила је око 1.760 КМ, а на годишњем нивоу, пораст задужености по становнику је 263 КМ. Бележи се смањени тренд кредитирања. Грађани су високозадужени, присутан је страх од могућег губитка посла, што утиче на њихову могућност и свест о даљем задуживању. Реално, постоји опасност да грађани дођу у ситуацију да не могу отплаћивати раније подигнуте кредите.

Да ли су девизне резерве од 6,3 милијарде КМ довољне за одбрану курса?

Једна од карактеристика валутног одбора, у којем ради Централна банка БиХ, јесте да је домаћа валута фиксним курсом везана за евро, тако да БиХ нема проблема са валутним ризиком. Конвертибилна марка је стабилна и новац у оптицају је у потпуности покривен резервном валутом, евром. Осим тога, Централна банка располаже и са око 480 милиона КМ слободних девизних резерви, што је додатна гаранција за стабилност валуте.

С обзиром на кризу, у овој години не очекујемо знатан раст девизних резерви. Руковођена потребом да заштити и сачува девизне резерве, Централна банка БиХ је прошле године променила политику њиховог чувања, па се сада уместо у комерцијалним, држе у централним банкама земаља ЕУ и у Банци за међународна поравнања у Базелу.

-----------------------------------------------------------

Тешко решиви проблеми

Који ће се проблему БиХ најтежерешити у овој години?

За БиХ и даље су два највећа макроекономска проблема спољнотрговински дефицит и незапосленост. Власти у БиХ би требало интензивно да раде на смањивању дефицита,на развоју понуде извоза, те на пласману производа који могу бити супституција увозу, као и на субвенционисању кључних извозних група производа који могу да утичу на смањење спољнотрговинске позиције.

Стопа незапослености од око 23 одсто и даље је највиша у региону. Криза може узроковати отпуштањаи тако довести до повећања незапослености. Мислим да су то проблеми које ће бити тешкорешити у овој години.