Svima potrebna obnova

Obnova na zgarištu, doma čovekovog ili doma božijeg, svejedno, nosi simboliku koja je bliska narodu ovdašnjem po njegovom istorijskom iskustvu a ne samo po religijskom verovanju. Otud su Vaskrsu prigodne bile i neke emisije nevezane direktno za ovaj hrišćanski praznik.

Ekipa Radio-televizije Vojvodine otisnula se do Svete gore da, pet godina posle strašnog požara, ispita kako teče obnova Hilandara. Sve što je iscrpnim propitivanjem prikupio autor Goran Vukčević, a kamerom detaljno zabeležio Vladimir Karađoković, govori da se manastirska zdanja polako dižu iz pepela i da su najteži poslovi već obavljeni. Iz ovog zapisa, uz mnoge bitne činjenice potkrepljene dobrom slikom, do gledališta je stiglo i saznanje o podvižničkoj prilježnosti stručnjaka i radnika, saživljenih s manastirskom bratijom u naporu da se savlada veliki izazov. Za jedne je to borba znanjem protiv rušilačke stihije, za druge iskušenje pred voljom Svevišnjeg, ali, ukupno uzev, dokaz snage ljudske volje da istraje u delu dobrom, lepom i svetom.

Koliko u emisiji o Hilandaru gotovo dirljiv utisak ostavlja zajedništvo grupe ljudi u pregalaštvu ove vrste, toliko isto takvo osećanje pobuđuju i pojedinačni podvizi duhovnika o kojima svedoči autor istoimene serije Studija B Velja Pavlović. S toplinom i razumevanjem spreman da ih pažljivo sluša, iskreno zainteresovan za njihove sudbine, misli, pogled na svet, Pavlović ove duhovnike izlaže pogledu javnosti kao primer jednog posebnog vida života, potpuno izdvojenog i drugačijeg od vladajuće matrice i matice. Ali „Duhovnici” kao TV program ne služe samo predstavljanju krajnje suprotnosti ili alternative svetovnoj svakodnevici, nego šalju poruku da bi i u njoj vredelo ojačati vrline poput skromnosti, truda za opšte dobro, brige o drugima, žrtve, praštanja, ljubavi...

Slična lista vrednosti pojavljuje se kao postulat lične egzistencije iz mnogo kojeg izdanja emisije „TV lica – živeti kao sav normalan svet” Tanje Peternek-Aleksić. To je zato što ona za TV portretisanje bira osobe u čije osnovne ljudske vrednosti veruje, one za koje zna da ih slava, novac, sujeta, nisu uzoholili nad običnim smrtnicima. Ipak, predvaskršnje izdanje bilo je sasvim posebno. Emaniralo je plemenitost i dobrotu, čovekoljublje proizašlo iz odluke dramaturga Željka Hubača da više govori o drugima no o sebi, da priliku iskoristi da bi pozitivne emocije primljene od sopstvenih dobročinitelja prosledio dalje, naročito prema deci koja rastu bez roditelja.

Sve pomenute emisije, nikako slučajno, bile su u sazvučju s porukom koju su oba hrišćanska poglavara u Srbiji odaslala svojom Uskršnjom/Vaskršnjom poslanicom: da nam je više od svega neophodna moralna obnova, te da su manjak saosećanja, smernosti, solidarnosti a višak samoživosti, pohlepe, sebičnosti odlike vremena koje predstavljaju veću opasnost i goru pošast od trenutne svetske ekonomske krize.

Doprinoseći često i sama svojim programima beskrupuloznosti, licemerju, površnosti i pogubnom merkantilizmu savremene civilizacije, televiziji praznični dani dobro dođu i kao prilika za sopstveno pročišćenje. Prija, makar bilo i prigodno i kratkotrajno.