Životinjsko carstvo

Prateći polemiku koja se minulih dana vodila oko usvajanja i primene nekakvih normativa Evropske unije o zaštiti životinja, došao sam do nedvosmislenog zaključka: zahvalnije je biti prase tamo negoli čovek ovde! Zbog čega?! Suvislo pitanje. Životinje u Uniji samo još nemaju pravo glasa. Čovek ovde još samo to ima.

Apostrofirah prasiće, jer prema pomenutim normativima prava tih papkara direktno zadiru u našu vekovnu sadističku tradiciju sodomskog imena – svinjokolj. Nizak udarac, ali kome da se žalimo?!

Da me ne shvatite pogrešno, nemam ja ništa protiv životinjskih prava, štaviše. Samo im zavidim, pa sam zlurad. Čovek sam samo, nisam kopitar.

Naime, bistrim tako to zvanično štivo i krišom, da niko ne vidi, zatvorim oči i sanjam taj svinjski san, u pet jasnih tačaka:

1. Prase mora da ima adekvatne uslove za život i adekvatnu, odnosno stručnu zdravstvenu negu, od trenutka rođenja pa nadalje.

2. Mora da se prehranjuje isključivo zdravom i prirodnom hranom.

3. Ne sme da bude izloženo stresu, fizičkom bolu i maltretiranju.

4. Mora da bude odmorno (kako bi mu meso bilo meko i ukusno)

5. Pre klanja mora da bude omamljeno strujom niskog intenziteta.

Eh, da mi je barem dve godine da proživim kao čovek po ovim svinjskim standardima... Kakva, more, struja niskog intenziteta? Ne bih se bunio da me posle toga prikače direktno na Đerdap ako treba.

Dođe mi, mame mi, da se žalim nekom od nadležnih institucija Evropske unije. Zvanično se vodim kao čovek, država me umnogome tretira kao stoku, a pri tom nemam neka osobita prava ni u jednoj od pomenutih grupa. Tražim da mi se definiše status i obezbede sve pripadajuće privilegije – jal čoveka, jal životinje?!

Šalu na stranu, porazno je koliko ovaj i njemu slični normativi ovde bivaju posprdno dočekani. Ne zato što to zaista zavređuju, već zbog toga što su našoj svesti tako daleki i neprihvatljivi.

Kako očekivati od obezvređenih, obespravljenih, umornih, osiromašenih i poniženih ljudi da prihvate da životinjama pripada ono što je njih mimoišlo, u širokom luku?!

Kako čovek koga godinama, decenijama, niko ispoštovao nije da ispoštuje životinju?

Plitko je naše poimanje još za to. Ne zato što smo loši, već je teško, porazno prihvatiti činjenicu da su prava divljači, tamo negde, otišla mnogo dalje od prava ljudi, ovde.

Rečju, kako da prasetu popravim loš dan, kada se niko ne trudi da meni (nama) popravi sve loše godine? Kako mi neumireni njih da umirimo? Da to nisu stvari, u nas, počele obrnutim redosledom da se dovode u red.

Sve u svemu, odsad birajte reči kad nekoga psujete. Nazovete li ga životinjom obavezujete se i da mu date određena prava.

Nazovite ga čovekom i...