Ambulje smeća na Dorćolu

Radim u ,,Zelenilu“ već 15 godina, od toga sedam godina ovde na Bežaniji, u blizini autoputa. Radim kao vrtlar, sređujem živu ogradu, kosim, orezujem ruže, ali i čistim prostor oko hotela ,,Nacional“. Svakih četiri-pet dana moram da poteram kolica da odnesem prazne flaše i otpatke do kontejnera. Ljudi zaustave vozilo, doručkuju i ostave sve kako je i bilo. Ni u kese ne stave sve te papire i ambalažu od jogurta. kad prolaze autoputem, iz vozila bacaju prazne flaše. Radili bismo druge poslove, kosili, orezivali, ali ne možemo jer prvo treba odneti smeće.

Još veći problem su deponije. Ima ovde jedna u blizini bolnice ,,Bežanijska kosa“. Put je presečen zbog velikog cevovoda, ali kamioni imaju prilaz. I izbacuju šut. Tu je lepa šuma, ali njima je bitno da se oslobode tereta što pre, da ne troše vreme i gorivo, nego da dođu više puta u toku dana.

Kad sledeći kamiondžija vidi da je onaj pre njega na nekom mestu ostavio otpad, onda je njemu lakše – smeće je već tu, ovaj novi samo poveća gomilu.

Gledajući teren u prolazu možete mnogo da saznate o ljudima koji tu žive. Radio sam osam godina na Dorćolu i oko Kalemegdana. Na drveću koje je ,,Zelenilo“ posadilo – lipe, breze i ostalo – nalazili smo puno kesa. Praznih ili sa smećem. Iz novih zgrada bacaju kese na zelene površine za koje smo mi zaduženi. Tamo sam orezivao živu ogradu, ali najpre smo morali da pokupimo sve kese okolo. Sećam se da smo izvlačili po nekoliko stotina kesa. Po nekoliko ambulja, onih velikih džakova od jute, napunimo za dva-tri dana na Dorćolu.

Isto tako, sad na Bežaniji nas dvanaestoro uređujemo ovaj prostor i vidimo koliko je nemarnosti u naseljima.

Neki kažu da su naši ljudi čisti na svom posedu, a da prljaju tamo gde je ,,ničije“. Ima u tome istine, jer u selima je ispred svake kuće čisto. Niko neće da mu komšija zameri zbog smeća. A ovde je velika urbana sredina koju ljudi drukčije doživljavaju nego onu u malim mestima. iskreno da kažem, ja sam ranije dok sam bio mlađi dobijao pozive da preko vikenda uredim poneko dvorište i nailazio sam na čestite domaćine, a i na one druge kod kojih smeće stoji po mesec dana. odem, orežem ruže, pa onda za mesec dana ponovo, a gomila smeća stoji i dalje.

Ružno je i ono što se meni dešava, kad ponedeljkom i petkom oko ,,Nacionala“ očistim teren. Očistim ujutru sve flaše, kese, a onda po podne kad autobusom idem u grad vidim na istom mestu novo smeće. Vidim posle nekoliko sati da je moj trud bio uzaludan.

Bilo bi lepo da na gradskim televizijama odvoje po pet minuta za ekologiju, da slikaju divlje deponije, da ljudi vide šta se sve radi. verujem da će biti i kažnjavanja. Na Zapadu i za pikavac kažnjavaju, moraće i kod nas ako ne ide drukčije.

Vrtlar u ,,Zelenilu“ Beograd