Čaves i levica

Ima u Latinskoj Americi delotvornih levičara na čelu država koji socijalizam u 21. veku ne povezuju sa autoritarnom vlašću, jednopartijskim sistemom, ukidanjem medija i neistomišljenika…kojima nafta "nije udarila u glavu", jer je i nemaju i koji ne provode osmočasovni radni dan odašiljući narodu revolucionarne govore u direktnom programu na radiju i televiziji…Mišel Bašele, predsednica Čilea, ili Lula, predsednik Brazila, sprovode socijalne reforme, korak po korak, bez nafte kao moćnog podstreka, bez ukidanja drugih partija, iako su neke od njih krive što su zemlju u bliskoj istoriji bacale u krvave desničarske vojne diktature, bez poništavanja tržišta…U Čileu i u Brazilu, za razliku od Venecuele, mleko može da se kupi u običnoj prodavnici, a opozicija nije zaslužila pogrdne epitete, kako se to praktikuje na kormilu bolivarske revolucije.

Među levičarskim analitičarima Latinske Amerike smatra se da je porazom Čavesovih reformi na ustavnom referendumu 2. decembra izgrađen kakav-takav branik za procvat autoritarnog radikalnog sistema koji kompromituje autentičnu levicu na kontinentu i u celom svetu. Zahvaljujući demokratskoj tvorevini referendumu, kojem je pribegao sam Ugo Čaves, više neće biti moguće da se u Venecueli (i okolnim zemljama) na minimum svedu demokratska prava i tržišna ekonomija. I bez preterane zasluge, uprkos brojnim greškama opozicija je dobila snažan podsticaj i osveženje u studentariji koja je bez određene partijske pripadnosti izbila u prvi plan.

Kako je Čaves, za godinu dana izgubio tri miliona glasova, i to u trenutku kada je crno zlato dostiglo sanjanu vrednost od sto dolara po barelu, a Venecuela je rođena pod srećnom zvezdom sa najvećim rezervama nafte na zapadnoj hemisferi. Mnogi su se uplašili da će Čavesov model otići na kubanski kolosek. I samom predsedniku dopadalo se da govori o neophodnosti radikalizacije, a da vojsci dekretom odredi obavezni otpozdrav "socijalizam ili smrt". Drugima se nije dopao svađalački ton. Samo za dve nedelje zaoštrene su kao strune veze sa Španijom, na čijem je čelu levičarski predsednik, i sa susednom Kolumbijom. Čitav kontinent je došao u neprijatnu situaciju da se izjašnjava i zauzima strane i to baš kada je izgledalo da će se najzad na iberoameričkom samitu u Čileu naći zajednički jezik za smanjivanje jaza između bogatih i siromašnih. Od dolaska Čavesa i pretvaranja samita u "svoj događaj", najviše je strahovala sama Mišel Bašele, kao domaćin ovog važnog susreta.

Možda je najpresudnije za poraz bivšeg padobranskog oficira, što narod nije hteo da mu u ruke da blanko ček niti mu priznaje bogom dane sveznajuće osobine. U najnovijoj javnoj analizi Čaves je okrivio tri miliona onih koji nisu izašli na referendum za "mlohavu nezrelost". Reklo bi se , naprotiv, da je većina Venecuelanaca i pored toga što voli i podržava svog predsednika, pokazala zrelu patriotsku brigu za sudbinu zemlje. I izabrala najbolji način da zakoči tutnjavu u nešto što se samo pokušava nazvati socijalizam u 21. veku.