Stepenište do neba

Srbi ih često prizivaju, pa lako i poveruju u čuda. Možda baš zato što od nevolja koje su se u poslednjih dvadesetak godina nakupile, naš narod samo čudo može da spasi… Bilo kako bilo, ne prođe mnogo, a neko vidi lik bogorodice u kori drveta ili negde „proplače” ikona. Ipak, nije to samo nama svojstveno…

Mit

Grad Santa Fe, Novi Meksiko, SAD. Misterija spiralnog stepeništa u Loreto kapeli stara skoro vek i po i dalje drema. Svake godine ovo mesto poseti 250 000 ljudi, ali tajna ostaje skrivena – kako je moguće da stepenice bez ijednog eksera, šrafa i potpore stoje toliko dugo. I ne samo to, njima se može penjati.

Priča počinje oko 1878. godine, kada je ova crkva, zidana u gotskom stilu, već bila završena. Iako su postojala dva sprata, nije bilo stepenica kojima bi se moglo popeti na viši. Mesta za njih na donjem nivou bilo je malo i činilo se da će merdevine biti jedini put „gore”. Dakako, kaluđerice koje su u to vreme živele u svetilištu više su se pouzdale u molitve nego u savete zidara i drvodelja. Umesto da postave uspinjače, devet dana su iskale božiju pomoć. Onda je na vrata kapele pokucao nepoznat stolar.

– Tražim posao – rekao je – Da li imate nešto za mene?

Časne sestre su se, kao po komandi, prekrstile i pogledale ka nebu. Kad su objasnile u čemu je njihova nevolja, zanatlija je bez reči prionuo na rad. Posle samo nekoliko dana posao je bio gotov, a majstor je nestao bez traga. Nije sačekao ni da mu plate.

U svakom slučaju, stepenište je izgledalo prelepo. Ali je divljenje kod posmatrača ubrzo zamenila neverica. Naime, drvodelja nije upotrebio ni ekser ni šraf. Središnjeg oslonca takođe nije bilo – put do drugog sprata crkve činile su 33 stepenice koje kao da su lebdele u vazduhu.

Meštani Santa Fea, zbog ovih neobičnosti, pričali su da je majstorija delo Svetog Josifa koji je odgovorio na molitve kaluđerica. Kad je utvrđeno da je ono izrađeno od drveta koje ne postoji u celom regionu, sumnje da je reč o čudu kod vernika više nije bilo.

Činjenice

Svetilište je između 1873. i 1878. godine izgradio Francuz Prožektus Moli i svake godine ovo mesto zaista poseti 250 000 turista, znatiželjnika i hodočasnika. Nezadovoljstvo poslednjih izazvalo je konačno otkrivanje identiteta virtuoznog stolara 1990. godine. Njegovo ime bilo je Fransoaz Žan Rohas. Danas se zna i šta „drži” stepenice – umesto eksera majstor je koristio drvene klinove koji su tako dobro uklopljeni da se golim okom ne mogu videti. Središnji potporni stub takođe postoji, veoma je tanak, prati kružnu liniju stepenica i izgleda kao gelender.

Ipak, ima odgovora koji nisu pronađeni. Naime, drvo od kojeg su stepenice izrađene uistinu se ne može naći ni blizu Santa Fea.