Степениште до неба

Срби их често призивају, па лако и поверују у чуда. Можда баш зато што од невоља које су се у последњих двадесетак година накупиле, наш народ само чудо може да спаси… Било како било, не прође много, а неко види лик богородице у кори дрвета или негде „проплаче” икона. Ипак, није то само нама својствено…

Мит

Град Санта Фе, Нови Мексико, САД. Мистерија спиралног степеништа у Лорето капели стара скоро век и по и даље дрема. Сваке године ово место посети 250 000 људи, али тајна остаје скривена – како је могуће да степенице без иједног ексера, шрафа и потпоре стоје толико дуго. И не само то, њима се може пењати.

Прича почиње око 1878. године, када је ова црква, зидана у готском стилу, већ била завршена. Иако су постојала два спрата, није било степеница којима би се могло попети на виши. Места за њих на доњем нивоу било је мало и чинило се да ће мердевине бити једини пут „горе”. Дакако, калуђерице које су у то време живеле у светилишту више су се поуздале у молитве него у савете зидара и дрводеља. Уместо да поставе успињаче, девет дана су искале божију помоћ. Онда је на врата капеле покуцао непознат столар.

– Тражим посао – рекао је – Да ли имате нешто за мене?

Часне сестре су се, као по команди, прекрстиле и погледале ка небу. Кад су објасниле у чему је њихова невоља, занатлија је без речи прионуо на рад. После само неколико дана посао је био готов, а мајстор је нестао без трага. Није сачекао ни да му плате.

У сваком случају, степениште је изгледало прелепо. Али је дивљење код посматрача убрзо заменила неверица. Наиме, дрводеља није употребио ни ексер ни шраф. Средишњег ослонца такође није било – пут до другог спрата цркве чиниле су 33 степенице које као да су лебделе у ваздуху.

Мештани Санта Феа, због ових необичности, причали су да је мајсторија дело Светог Јосифа који је одговорио на молитве калуђерица. Кад је утврђено да је оно израђено од дрвета које не постоји у целом региону, сумње да је реч о чуду код верника више није било.

Чињенице

Светилиште је између 1873. и 1878. године изградио Француз Прожектус Моли и сваке године ово место заиста посети 250 000 туриста, знатижељника и ходочасника. Незадовољство последњих изазвало је коначно откривање идентитета виртуозног столара 1990. године. Његово име било је Франсоаз Жан Рохас. Данас се зна и шта „држи” степенице – уместо ексера мајстор је користио дрвене клинове који су тако добро уклопљени да се голим оком не могу видети. Средишњи потпорни стуб такође постоји, веома је танак, прати кружну линију степеница и изгледа као гелендер.

Ипак, има одговора који нису пронађени. Наиме, дрво од којег су степенице израђене уистину се не може наћи ни близу Санта Феа.