Kad zamre razgovor

Iako se srpska spoljna politika lavovski bori da obuzda priznanja nezavisnosti Kosova, vlada će morati nešto da preduzme kako bi se izašlo iz pat-pozicije u kojoj su se zaglavile državne institucije na Kosmetu. I, naravno, zajedno sa njima srpsko stanovništvo koje ne priznaje vladu u Prištini.

Unmik i Euleks trenutno su se, svako iz svojih razloga, potpuno izmakli kao partneri s kojima bi Beograd mogao da komunicira. Plan od šest tačaka, iza koga je generalni sekretar UN i Savet bezbednosti (koji je predstavljao uslov Beograda da se Euleks uopšte rasporedi) više se i ne spominje. Euleks korak po korak preuzima nadležnosti u carini, policiji i pravosuđu, a da se o ulozi Beograda nije ni razgovaralo.

Izaslanik EU u Prištini Piter Fejt više je koncentrisan na svoju drugu funkciju – šefa Međunarodne civilne kancelarije, koja nadgleda sprovođenje Ahtisarijevog plana, pa je razumljivo zašto je za Beograd neprihvatljiv kao sagovornik.

Beogradska kancelarija Solaninog predstavnika Petera Sorensena drži vezu sa Euleksom na Kosovu i ona je uspostavljena kao most, koliko između Beograda i Brisela, toliko i između Beograda i Prištine. Iako su Ministarstvu za KiM govorili da odlično sarađuje sa ovom kancelarijom, ministar Bogdanović prošle nedelje ipak nije otputovao na svoje radno mesto.

U međuvremenu Srbi na Kosovu žive u „mraku”, ali i raskoraku između onoga što kaže kosovska vlada (nisu dobrodošli oni koji podrivaju nezavisnost) i onoga što kaže ministar Bogdanović (nije obezbeđena pratnja međunarodnih institucija koja se traži kada se ide južno od Ibra).

Beograd nudi svako rešenje osim onoga koje bi podrazumevalo priznanje državnosti Kosova. Ali Priština želi upravo to: da sa Beogradom sedne za sto kao ravnopravan pregovarač. Jer sa stanovišta „mlade nezavisnosti” više vredi jedan takav sastanak nego ponuda Beograda da šalje dvostruko više struje od onoga što Srbi u pokrajini potroše.

Kako bi izbeglo dovođenje vlade u takvu situaciju, Ministarstvo za KiM preporučuje da se pitanje struje reši na lokalnom nivou. Čak su obećali najsiromašnijim domaćinstvima u svakoj opštini da će plaćati onaj paušal od 26 evra.

Ali pitanje struje na Kosmetu prevazilazi odluku srpskog domaćina da li će potpisati ugovor sa Kosovskom energetskom korporacijom. I u mraku se vidi da većina njih čeka da im Beograd kaže šta dalje.

U resornom ministarstvu se razilaze oko tih pitanja. Državni sekretar Zvonimir Stević, koji je i predsednik Pokrajinskog odbora SPS-a, sa celim odborom razmatra dalje učešće u ministarstvu, jer su nezadovoljni „efikasnošću rešavanja životnih pitanja na terenu”, ali i raspoređivanjem svojih kadrova. Drugi državni sekretar Oliver Ivanović, opet, misli da se tehnički delovi Ahtisarijevog plana mogu iskoristiti.

Dakle, vreme je da se razgovora. Na svim nivoima.