Kada Srpski postaje svetski jezik?

Jednog sunčanog nedeljnog jutra u jednom japanskom seocetu na ostrvu Kjušu, spremajući se na partiju golfa, začuo sam zvono na vratima stana. Otvorio sam vrata i ugledao dve Japanke koje su pokušavale da mi nešto saopšte držeći u ruci nekakvu pohabanu knjižicu.

Iskoristio sam dragoceno znanje Japanskog sa mog tromesečnog kursa i rekao: 'Nihon go vakarimasen. Serbia kara kimashita' („Ne razumem japanski, dolazim iz Srbije“).

Devojke mi na to dadoše knjižicu i ubrzo shvatih da je svaka strana napisana na drugom jeziku. Prelistavajući je, nađoh stranicu na engleskom i shvatih da su iz crkve i da pozivaju na učlanjenje u neku crkvenu zajednicu. Nisam mogao da odolim a da ne nastavim prelistavanje knjižice, iako je delovala suludo pomisao da će u njoj biti i strana na srpskom.

Međutim, na moje ogromno iznenađenje, nađoh i stranicu na savršenom srpskom jeziku napisanu ćirilicom na kojoj je bio identičan tekst. Zahvalio sam se i rekao da nemam vremena i da nisam zainteresovan.

Dugo nakon toga pokušavao sam da razumem smisao te stranice na na našem jeziku. Procenjujem da sam tog dana bio možda jedini Srbin na celom ostrvu Kjušu a skoro sigurno jedini Srbin koji je ikada kročio u to selo 'in the middle of nowhere' i sasvim sigurno jedini Srbin koji je u toj stambenoj zgradi ikada živeo ili će živeti. A ipak je stranica na srpskom strpljivo čekala na tog Srbina koji će po zakonu verovatnoće jednom u 1000 godina da se zatekne baš u tom selu u udaljenoj japanskoj prefekturi i koji će se možda zbog te stranice pridružiti toj crvenoj zajednici.

Zašto sam se danas, posle toliko godina, jednog isto tako sunčanog nedeljnog jutra, setio ovog događaja? Jutros se na vratima moje kuće u jednoj engleskoj varošici začulo zvono. Jedan engleski džentlmen u odelu i jedna fino obučena žena stajali su na vratima i pozivali me da se pridružim nekoj crkvi. Danas je nedelja a sutra je praznik i ne radi se, idealan tajming za posete ovakve vrste jer ljudi imaju više vremena nego inače i spremniji su da saslušaju neznance.

„Nemam vremena, a osim toga, ja sam pripadnik Srpske Pravoslavne crkve i ne želim da se pridružujem nikakvim drugim crkvenim zajednicama. Interesantno, istu posetu sam imao i pre mnogo godina dok sam živeo u Japanu i zamislite da su mi dali knjižicu u kojoj je svaka strana bila na drugom jeziku kao i stranica na savršenom srpskom“.

'Let me see!' - reče čovek i izvadi istu onu knjižicu koja mi je pokazana u Japanu. I trebalo mu je svega nekoliko sekundi da prinoseći mi knjigu, spretno nađe potrebnu stranicu.