Neophodan zakon o Akademiji

Zakon o Akademiji bio je centralna tema na juče održanoj Godišnjoj skupštini Srpske akademije nauka i umetnosti. Akademici su prilikom obraćanja članovima Skupštine SANU ukazivali na organizacione poteškoće usled nepostojanja ovog zakona.

– Dosta smo daleko od usvajanja ovog zakona i to u većoj meri ograničava rad Akademije i njenih instituta – naveo je u svojoj besedi akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU. Snežana Pajović, državna sekretarka u Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja, u obraćanju akademicima rekla je da je pomenuti zakon usaglašen između SANU i Ministarstva, te da je planirano da uđe u skupštinsku proceduru u paketu sa Zakonom o naučno istraživačkoj delatnosti i Zakonom o inovacionoj delatnosti, koji se tek formulišu.

Akademik Zoran Kovačević, predsednik Ogranka SANU u Novom Sadu, naveo je da u ovoj instituciji zbog toga imaju problema sa prijemom novih članova.

– Kandidate iz nekih oblasti, posebno umetnosti, ne znamo kako da primimo, i da li da ih primimo, iako su stekli svetsku reputaciju. Tu nas ograničava Statut, a izmene Statuta ograničava donošenje novog zakona o Akademiji, koji nikako da se usvoji – rekao je akademik Kovačević dodajući da je neophodno i da SANU unese određene izmene u proceduru izbora novih članova.

– Akademija nije mnogo učinila da taj postupak učini efikasnijim, savremenijim i uspešnijim. Između ostalog, po nekom ustaljenom običaju, dopisni članovi se biraju u redovne tek posle devet godina. Teško je razumeti čemu to služi. I šest godina je sasvim dovoljno, ako i toliko treba – rekao je akademik Kovačević.

Akademik Vojislav Marić, sekretar Ogranka SANU u Novom Sadu, tome je dodao da je među članovima Ogranka samo jedan istoričar, te da nema nijednog pisca ili umetnika.

Na znatno smanjen broj akademika ukazao je i akademik Hajdin, koji je podsetio da je Akademija od prethodne izborne skupštine, održane pre tri godine, do danas izgubila 25 članova.

Predsednik SANU požalio se i na problem saradnje nauke i prosvete u organizacionom smislu.

– Prosveta i nauka su razdvojeni na najvišem nivou i posledica toga je da su najperspektivniji studenti nedovoljno iskorišćeni – napomenuo je akademik Hajdin.

– Mi puštamo i dalje da se uloga nauke smanjuje i da izvesni ljudi koji su sposobni da nešto doprinesu razvoju ove zemlje gube perspektivu, prelaze u druga zanimanja ili odlaze u inostranstvo – dodao je akademik Hajdin ocenjujući trenutno ulaganje države u nauku (0,3 odsto bruto nacionalnog dohotka) kao „više nego mizerno”.

Članovima Skupštine SANU, pored akademika, obratili su se i ministar kulture Nebojša Bradić, državna sekretarka u Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja Snežana Pajović i ministarka omladine i sporta Snežana Samardžić Marković.

S. Korać