Неопходан закон о Академији

Закон о Академији био је централна тема на јуче одржаној Годишњој скупштини Српске академије наука и уметности. Академици су приликом обраћања члановима Скупштине САНУ указивали на организационе потешкоће услед непостојања овог закона.

– Доста смо далеко од усвајања овог закона и то у већој мери ограничава рад Академије и њених института – навео је у својој беседи академик Никола Хајдин, председник САНУ. Снежана Пајовић, државна секретарка у Министарству науке и технолошког развоја, у обраћању академицима рекла је да је поменути закон усаглашен између САНУ и Министарства, те да је планирано да уђе у скупштинску процедуру у пакету са Законом о научно истраживачкој делатности и Законом о иновационој делатности, који се тек формулишу.

Академик Зоран Ковачевић, председник Огранка САНУ у Новом Саду, навео је да у овој институцији због тога имају проблема са пријемом нових чланова.

– Кандидате из неких области, посебно уметности, не знамо како да примимо, и да ли да их примимо, иако су стекли светску репутацију. Ту нас ограничава Статут, а измене Статута ограничава доношење новог закона о Академији, који никако да се усвоји – рекао је академик Ковачевић додајући да је неопходно и да САНУ унесе одређене измене у процедуру избора нових чланова.

– Академија није много учинила да тај поступак учини ефикаснијим, савременијим и успешнијим. Између осталог, по неком устаљеном обичају, дописни чланови се бирају у редовне тек после девет година. Тешко је разумети чему то служи. И шест година је сасвим довољно, ако и толико треба – рекао је академик Ковачевић.

Академик Војислав Марић, секретар Огранка САНУ у Новом Саду, томе је додао да је међу члановима Огранка само један историчар, те да нема ниједног писца или уметника.

На знатно смањен број академика указао је и академик Хајдин, који је подсетио да је Академија од претходне изборне скупштине, одржане пре три године, до данас изгубила 25 чланова.

Председник САНУ пожалио се и на проблем сарадње науке и просвете у организационом смислу.

– Просвета и наука су раздвојени на највишем нивоу и последица тога је да су најперспективнији студенти недовољно искоришћени – напоменуо је академик Хајдин.

– Ми пуштамо и даље да се улога науке смањује и да извесни људи који су способни да нешто допринесу развоју ове земље губе перспективу, прелазе у друга занимања или одлазе у иностранство – додао је академик Хајдин оцењујући тренутно улагање државе у науку (0,3 одсто бруто националног дохотка) као „више него мизерно”.

Члановима Скупштине САНУ, поред академика, обратили су се и министар културе Небојша Брадић, државна секретарка у Министарству науке и технолошког развоја Снежана Пајовић и министарка омладине и спорта Снежана Самарџић Марковић.

С. Кораћ