„Štrafta” u sportskom selu

Novinari koji žele da se prošetaju Univerzitetskim selom moraju bar dan ranije da najave dolazak. Za obilazak „Belvila” na raspolaganju su im dva termina – u 12 i u 18 sati. Na ulazu u naselje torbe prolaze kroz skener, a posetioci kroz detektore za metal. Posle toga, u pratnji pi-ara stupaju u kancelariju gde navlače fluorescentne prsluke. Posebne dnevne akreditacije koje dobiju tom prilikom mnogi žele da zadrže za uspomenu, ali ih pred izlazak iz sela ipak moraju vratiti službenicima, koji ih na kraju dana seckaju na komadiće.

Po izlasku iz prijemne zgrade novinari zatiču jedan od automobila „univerzitetske taksi službe”. Crni, paradni „mercedes”, koji ne zagađuje okolinu jer radi na struju, prevozi šefove delegacija 12 sati dnevno do kantine i gde god zatreba. „Javni prevoz” u selu čine još dva vozića, nalik turističkim, za sportiste i volontere. Šest vozača na smenu prevozi „putnike”.

Umesto surfovanja na talasima, koje nije zvanični sport na Univerzijadi, stanovnici „Belvila” surfuju Internetom. Za razliku od drugih nadmetanja, gde svaki takmičar brani boje svoje zemlje, „discipline” „Fejsbuk”, „Gugl” i „Majspejs” objedinjuju sve „protivnike” u isti tim. Priče sa borilišta i iz sela „meštani” porodici i prijateljima šalju iz dva kafića sa bežičnom internet vezom. „Ekipe” za računarima već su se ustalile, „tereni” su podeljeni na azijatski i evropski, a popodne je gotovo nemoguće naći slobodnu stolicu.
– U ovom kafiću najčešći gosti su Tajlanđani, dok vezu u kafeu preko puta koriste Nemci i Italijani. Neki za mini-računarima provedu i po dva-tri sata. Najčešće „vise” na „Fejsbuku” i „Mesindžeru” jer su zgodni za četovanje – kaže David Hristafović, iz internet centra.
Oni koji ne nađu mesto za tastaturom u kafeu virtuelne razglednice iz Beograda šalju laptopom sa klupica, ili, „jure signal” šćućureni po okolnim trotoarima.
Slobodno vreme sportisti koriste i za pokazivanje veština i kulturnih tradicija iz postojbine. Tako je u zgradi gde se smestila mnogoljudna kineska delegacija spontano „proradila” kaligrafska radionica.
– Videla sam jednog Kineza kako čuči pored bočice sa mastilom i drži slikarsku četkicu. Ispred njega je ležao tabak papira. Pitao me je kako se zovem, posle čega je umočio kist u farbu i išarao neobične znake. „Ovo je tvoje ime na kineskom”, pružio mi je hartiju – priča Andrea Čutura, ataše brazilskog tima, pitajući se kako pravilno da okrene natpis.
U religijskom centru učesnici mogu da se posavetuju sa sveštenicima svojih verskih zajednica. Sedam svetskih veroispovesti dobilo je „hramove” u „Belvilu”, gde sportisti pod pritiskom takmičenja pronalaze mir i prostor za meditaciju. U pravoslavnom delu službe počinju u 18 časova, a povečerje služi pop kome pojanjem pomažu dve devojke. Katoličke večernje mise služe se u 19.30, dok protestanti organizuju diskusije o jevanđelju dvaput dnevno, u 10 i 16 časova. Sledbenici ove crkve uveče se okupljaju i pevaju uz gitaru, slaveći Boga. Na prošlonedeljnoj džumi zajedno su bili i šiiti i suniti koji su se posle molitve družili.

Život u sportskom selu, kažu „meštani”, najaktivniji je u smiraj dana, kada prođu utakmice i treninzi. Glavna „štrafta” u rezidencijalnoj zoni već je prozvana „mala Knez Mihailova”.
– Kafići se napune, gotovo da nema mesta za sedenje. I volonteri koji su inače po ceo dan ovde odlaze kući da se presvuku za „izlazak” pa se vraćaju u selo. Loše vreme, nažalost, odložilo je nekoliko koncerata na velikoj bini iza naselja, ali smo iskoristili svaki slobodan trenutak kada nije bilo kiše. Tribjut bendovi i folklorni ansambli imali su zapažene nastupe – kaže Ranko Tepavčević, direktor objekata Univerzijade.

M. Luković – D. Bukvić