Dino Zof iz Nju Džersija

Ben (Benjamin) ima 10 godina. Nizak je ali jak. Nabijen. Rođen u Klivlendu, majka Irkinja (Jennifer, zvana Džen) a otac Jevrejin (David). Kako to već treba, strastven je i prgav na majku i pedantan i uporan na oca. Doselili su se u Nju Džersi posle par usputnih stanica, i nastanili u kući iz 1844. sa izvitoperenim podom, ciglom ozidanom peći i potkrovljem naseljenim duhovima.

Upoznali smo se pre pet godina. Bena su njegovi roditelji tih dana učlanili u M. Junajted Fudbalski Klub, i trebalo je da počne fudbalsku karijeru kao i milioni Amerikančića tog uzrasta.

Amerika je, međutim, organizovana zemlja. Ovde se, za razliku valjda od ostatka svemira, zna fudbalski red.

Benovom timu od 12 petogodišnjaka je nedostajao trener.

Eto idealne upotrebe za prijatelja iz Evrope, uskliknuše Džen i David. Kad već ne razume bezbol (evropski gedža), mora da je fudbalski stručnjak. On-line prijava, i za pet minuta postah fudbalski trener. Treninzi sredom od 5, utakmice subotom.

Ili sam bar mislio da sam postao fudbalski trener. Jedan sam detalj, međutim, prevideo.

Kao što rekoh, Amerika je organizovana zemlja. Za razliku od ostatka svemira, ne može ovde svaki bezveznjak da trenira petogodišnjake. Treba za to znanje. Strategija i taktika. Ako želiš pobediti, ne smeš izgubiti. Industrijalizacija + elektrifikacija = socijalizam. Arbeit macht frei. Ne može se uvek, u svemu, tražiti, a pogotovo ne naći, smisao.

Jednom rečju, treba „sertifikacija“. Srpski, škola.

I tako, krenuh u fudbalsku školu. Ličilo je to više na pačju školu. Desetak sredovečne gospode, u bermudama i širokim majicama preko pivskih stomaka, dahćući trčkara za nemilosrdnim drill-sargentom.

(Nepotrebno je da ističem da sam ja, naravno, u izvanrednoj fizičkoj kondiciji i da se taj komentar o pivskim stomacima na mene ni u kom slučaju ne odnosi. Ili barem da pretpostavimo da je tako.)

Prva lekcija: kako se šutira. Hm, to je lako. Zažmuriš i zvizneš loptu iz sve snage.

Koješta, drekne drill sargent. Ima tačno 17 različitih načina kako se u fudbalu PRAVILNO šutira.

Prvi način: unutrašnjom stranom stopala, pri čemu je drugo stopalo usmereno u pravcu u kome šutiramo. Stepen levo ili desno, i ode lopta do đavola. Čista mehanika. Tako je uostalom Bekenbauer pogađao novčić udaljen 50 metara.

Nesuđeni Bekenbaueri žmirkaju na suncu, i udaraju loptu, jedan za drugim, iz sve snage. Da je taj novčić veličine letećih tanjira iz „Dana Nezavisnosti“, sigurno bi ga pogodili.

Drugog do sedamnaestog načina se više ne sećam. Ali smo ih, vredni pačići, sve redom isprobali.

Druga lekcija: primanje lopte. „Aj mi madre“, sebi će u bradu jedan moj kolega regrut. „Aj mi madre“, ja ću za njim.

I tako, letnji dan do podne, da bi petogodišnjaci trčali za loptom. Nisam čak ni siguran da oni znaju da broje do 17.

Na kraju svega, dobih diplomu „F“ kategorije fudbalskog trenera. Da, to je najniža kategorija. Posle nje dolazi E, pa posle D, itd. Sve nam je to drug drill sargent lepo objasnio. Ko razume, shvatiće.

I eto, dođe dan prvog treninga. Moj stručni štab (dva tate koje sam nekako nagovorio da mi pomognu) me je u poslednjem trenutku izneverio i ostavio na cedilu, samog protiv svih. Neodložni sastanci? Budalaštine.

Provesti sat vremena sa tucetom blago-razmažene dečurlije nije ni malo lako. U svakom trenutku, barem jedan se udario pa plače, ili gleda u nebo, ili deklariše da mu je dosadno, da mu se piški i da ga onaj preko gleda ne ružan nacin.

I sve to pod budnim okom brižnih mama koje su dovele svoje anđele da se bave sportom i po svemu sudeći očekuju predstavu kao za 25. maj, i to onaj deo pred kraj s vojskom, neposredno pre nego što se pojavi štafeta, kad svi marširaju kao jedan. Umesto toga, jedan klinac se udario pa plače, drugi gleda u nebo, trećem je dosadno, četvrti piški dok peti gleda šestog na ružan način. #7 do #12 bezglavo jurcaju na sve strane.

Aj mi madre.

Ben, međutim, nije ni plakao, ni piškio, ni u nebo gledao. On je došao da odradi trening. I ljutio se, više od mene, na plakače, pišače i u nebo gledače.

Tako je stekao moje poverenje (i izvesnu količinu divljenja, moram da priznam), i nezvaničnu kapitensku traku. I zadržao ju je, kroz poraze i pobede, od sezone do sezone, od tima do tima, evo 5 godina. I to na mestu golmana, šta deca uglavnom ne vole. Nikad nije bio najbolji igrač u timu, ali uvek među najboljima. I stoički je nosio odgovornost koju mesto golmana podrazumeva – da iza njega stoji provalija prazne mreže. U se i u svoje kljuse.

(/slika2)Kako su godine prolazile, Ben je, pred mojim očima, rastao. Ja sam, pred samim sobom, možda baš zbog njega, počeo da shvatam to bezvezno zvanje trenera klinaca malo ozbiljnije. Počeo sam da razmišljam o strategiji i taktici. Ako želiš pobediti, ne smeš izgubiti. Ponekad se smisao nađe kad mu se najmanje nadamo.

Zvao me je Alex, sem u slučaju da se radilo o zvaničnoj fudbalskoj korespodenciji. Tada je bilo Coach Alex (trener Alex). Pričao sam mu priče o Dinu Zofu, legendarnom italijanskom golmanu, isto tako omalenom i ne mnogo atraktivnom, ali fenomenalnom. Generalu odbrane. Voleo je to da čuje.

Poslednju utakmicu prošlogodišnje sezone igrali smo protiv najjačeg tima lige. Poveli su pred kraj prvog poluvremena, jednom od onih frljoka od kojih nema odbrane.

U drugom poluvremenu smo krenuli u ofanzivu. Sreća je bila na strani hrabrih. 10 minuta pred kraj, naš najbrži igrač, Nik, pretrča celu odbranu i izjednači. 1:1, protiv najboljeg tima u ligi. 10 minuta do kraja. Šta da radimo? Pa, da se branimo. Nazaaaaad, kreči Coach Alex. 9 minuta. Pa 8. Pa 7 i po.

Nabili su nas, kako se to fudbalski kaže, u mišju rupu. Ali nisu imali sreće. Završilo se 1:1.

Posle toga smo, kako već treba, išli na sladoled, gde sam klincima podelio male plastične trofeje za uspomenu. Svako je od mene dobio nadimak po nekom slavnom fudbaleru. Nik je bio Paolo Rosi. Ben, naravno, Dino Zof, general odbrane.

Tada mi je rekao: Coach Alex, mogli smo da pobedimo. Samo da smo nastavili da napadamo.

U pravu si, generale. Trebalo je da nastavimo da ih napadamo, da ih rasturimo, kao svinja masan džak. S njim ili na njemu. Igrali ste sjajno, ali vas je trener-diletant upropastio svojom glupom strategijom i taktikom.

Amerika je velika zemlja. Ben se seli u Kaliforniju. Sezona počinje za par nedelja. Potreban mi je golman, pod hitno. General odbrane.